Godišnjica Srpskog narodnog invalidskog fonda Sveti Đorđe u Beogradu. Knj. 8

47

учинило. Ја налазим да би то био потребан, уместан и племенит гест, што би одговарало и самом позиву нашега Фонда који има за свог духовног заштитника једнога великога ју нака, једнога племенитога браниоца и борца за правду и истину, Св. Ђорђа Великомученика.

Ви знате, господо, да је дошао моменат да се у целој земљи свима, а нарочито у првом реду онима који су најпозванији, каже права правцата истина о стању у коме се налазе наши Ослободиоци. Треба да се схвати тај последњи моменат да се тим жртвама рата даде њихова правда а не никаква милост. Због тога ја се надам да ће Управа Фонда Св. Ђорђе свесрдно помоћи ове године и организацију Удружења наших ратних инвалида у њиховим праведним захтевима. Ти захтеви своде се на то да се инвалидски закон, онакав какав је, укине и да се донесе један нов праведнији и бољи закон. Друго, док. се не донесе тај нови закон, да се бар оно што је добро у садашњем закону предвиђено, да се доследно и логички изводи. Треће, да се омогући да инвалиди и ратничка сирочад и оронуле ратне удовице добију пре свега најпримитивнију и најсолиднију помоћ — а то је лечење. Четврто, да се учини све да на крају крајева ова земља плати инвалидима оно што им дугује на име инвалиднине, а што износи од прилике око 200 милиона динара, — и на крају, господо, да позовете цело наше друштво да се почне спремати за прославу