Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

50

2 чете слати су од I—21 —2 батаљона, % брдске батерије, што je чинило */ 2 брдске бригаде. После борбе код Коене и Маглаја, није више било сумње, да je целу земљу обухватио устанак и фелдмаршал Филпповий одмахје телеграфски из Беча тражио, да своју снагу ојача са 1. и 36. дивизијом. Веза са суседном колоном бејаше потпуно прекинута, телеграфска линија разорена; један ескадрон, који je имао да одржава везу са XX. дивизијом, од Добоја у долини Спрече према Грачаници, с напором je избегао судбу оног ескадрона код Маглаја, и после два дана лутања по планйни вратио ce je натраг ништа не свршивши. Корпусна артилерија, која je у маршевној колони у почетку била за првим батаљоном гроа, сада je оставлена код 39. бригаде - етапних трупа и овде у околини Добоја имађаше у току два дана, да са својим коњима потпомогне извлачење профијаатске коморе, која својим заморенны коњма није могла више савлађивати тешке путове. Тако je било опште стање, када je фелдмаршал Филиповић 7. августа добио, вест да код Жепче на врло угодном положају стоји око 8.000 устаника са 4 топа. Деснокрилну аустријску колону колону пуковника Кинарта, од 2 батаљона и V 2 батерије, која je маршевала упоредним висовима нападе надмоћнији противник и само je c највећим напорима успела да тамо остане. Тек после самосталног и врло енергичног напада леве колоне Питела, који je с леве обале Босне противу противничког десног крила надирао, борба бејаше завршена у корист Аустријанаца. У долини бој je био незнатан, на висовима je пало решенье. Тако се после борбе код Жепче, у којој су Аустријанци имали 10 батаљона и 4 батерије, почео употребљавати другачији облик поделе трупа, који je од сада за операције у Босни био типичан. Сада je упућивана по 1 цела самостална брдска бригада упоредним висовима, за којом je на 5 —7 часова доцније ишла долинским путем 3. брдска бригада са резервним установама дивизије. Фелдмаршал-лајтнант Филиповић, у једном извешћу