Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

52

Бањалуке за Травник, наступай je противник у два правда, с једне стране од Новог, од прилике 90 км. иза фронта VII. дивпзије, да би посаду Баььалуке, 3. брдску бригаду, од Градищке одсекао, а с друге стране преко Ливна везу између Травника и Бањалуке прекинуо. У овакој опасности, фелдмаршал-лајтнант Филиповић пије имао ближе никакие снаге за парирање противничких намера, до што још имађаше на сувој и речној граници посадних трупа батальоне 39. бригаде. При томе се противник још бејаше ојачао пред фронтом VI. и VII. дивизије, и Филиповић могаше рачунати, да he при своме даљем надирању к Сарајеву наићи на још др скији отпор. Сада je за врховни штаб настало питање, да ли с погледом на угрожене везе, да се притесни главки операцијски објект Сарајево, или да ce са VI. и VII. дивизијом одбраном отклони опасност угроженим тачкама код Бањалуке и Добоја? Фелдмаршал лајтнант Филиповић закључи, да се целом снагом неодложно крене к Сарајеву. Још 11. у вече он je издао свима трупама потребна наређења. 14. августа отпочето je кретаље у две колоне преко Високог и Кисељака. На дан 15. био je бој код Какања, 16. борбе код Колатића и Хана Бјелсиовца, 17. код Високог и 19. je после упорне битке противу 30.000 устаника са 40 топова Сарајево заузето. Тек после подужег гушања по улицама, после очајне борбе по кућама, испало je Аустријанцима за руком, да noстану господари овога главног места у земљи. Потребив су дакле биле двадесетодневне операције у овој тешкој брдовитој земљи да ce пређу 180 км. зашта je урођеницима да пређу понајвише требало 9 дана што износи дневне маршеве од по 9 км. XX. дивизија са својих 8 батаљона, 24 топа, једном пиопирском четом, од прелаза границе дакле од. 31 јула до 6. септембра, у току 5 недеља имала je да издржи највећа напрезања. Одмах првог дана марша увидело се, да he због те-