Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ПОЛАТАК

ВОЗРАЖЕНЈЕ НА ОТГОВОР Г. ВУКА СТ. КАРАДЖИТЉЂА ова

19. ЧИОЛ. 1846 6. НАР. ЛИСТА.

[У 26. броју „Српскоа Нар. Листа“ за год. 1846.)

НР 1.) Нћсам н крив, што ве Ттпографја у место слитне, поставила облечену. Ако неверув Г. Караджитр, може се из мога тамо посланнога рукописа увђрити, зато све што о том говори, пада, не иматотђи основа. Могао в поне помислити, да облеченон не даем силу краткости, кад слитну (“) имамо. Нћсам а ту ништа ново дакле измисмо. — Русси кад пишу србски, употребливало тф (вмћсто ћ) и пр.

На 7.) Л не знам, шта е говорено у Давидовича новинама, али мени се чини, да ве оно крпеж, што Г. Караджитђ говори за нОколико и нђкољике, при свем том, што знам, да шет иште род. МНОЖ.

На 9.) Не може у нас све поднести; но нфколико рфчи, о коима нђеомо сложни, позивадоћи се на говор живи, мислим, да неће покварити взика, ако в само све друго правилно. —

На 14.) Пита се, шта в правилнје, кад се обов говори, и не 2066 знам, по чему е правилнје, руци него руки (положивши то: да се обое товори).

На 16.) Кад се говори и знаду и знало, пита се, шта в правилне, а правилије ве знало, от кога причасте бива; зашто дакле не пише Г. Караджитђ и оно, што зна, да е правилније 2

На 17.) Г. Караджитњ (стр. 58. кнбижице „Писма Вука Ст. Караджитња“ и пр.) каже: „4 не познаем 1оше ни вднога глагола, у кога, се причастје садашифга времена не би могло начинити от 83. лица множ. брол; ако познав ком, нека га покаже.“ На ово сам л дао глатол 2079, тађ причастје ије жотфљетљи, но жотећи, и тако, ком познае, казао 6, и сотим врало лобовђ Г. Караджитљу, кон е (стр. 57. доле у примђчанно) навео нђке рфти, „по праведноћ желљи Г. 6. Тоанновића.“ — Сад ће, мислим, Г. Караджитљ разумђти, шта значи „показул дружелобнов,“