Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

1 СТЕЈИЋ О ВУКОВУ ПРЕВОДУ „НОВОГА ЗАВЕТА“ 471

Г. Караджитђ нје (предње пословица) нигдђ 2 писао: ни у рђчи Хргетос, а сад пише и ондђ, гдћ би могло без тога бити, то ве оно, што п кажем, да тко, кон Давидовића новине има, испише на кратко све, што 6 тамо о взику говорено, и — штов доказано. Ово в пак моп шраателђ Берич Пател намђравао учинити, да га нје смрт рано похи_тила. — Овако пак позива се Г. Караджитђ и прочти, на те новине, | ади а, (кои сам у оно време тек у школу ишао) и мени подобни нљима 2082 се ползовати неможемо, ер их немамо. — Нека буде ово дблце коме вЕждому писатело препоручено. — -

И мото погрђику обично поправим, но овде морам казати, да ме Г. Караджитђ ничему нје поучло, а гдћ он вообште има право, казао сам у примћчашама радо и весело. —

Пн

[Види бр. ХЕ у 060) књизи.)

——

СЗБЕЕОСЛОВНЕ ПРИМЂТБЕ НА ПРЕДГОВОРЂ Г. ВУКА СТЕФ. _ П ЕАРАЏИЋА ЕЉ ПРЕВОДУ НОВОГђЂ ЗАВЂТА.

[Гласник Друштва Српске Словесности, ТЕ“ стр. 1–42.]

| Вук» От. Караџићљ уздао намљ в свол преводр „Новога завјета Господа нашега Исуса Христа,“ наштамшанљ у Бечу у Типографћи брменскогљ Монастмра, 1847. в. 8. 1 ХМ. стр. 607.

Дочекасмо дакле да имамо „Свето писмо“ и на нашемљ СОрбскомљ вазе, и 1опшљ да га имамо у преводу одљ самога нашег Г. Вука 0. Каралића ! — |

6 ли Г. Вукљ „Новми Завђтђ“ донста „вђрно“ превео, то нека. други, позвани, дакле одљ мене за то способији, покажу. Мени се садљ само та жели наљурила, да две три примфтбе о томе напишемљ, што онљ у свомђ предговору Ељ овомљ преводу о нашемљ езвку наводи, и што пл ммелимђ и како судимђ о „народномљ“ и о „кнђижевномђ“ нашемљ езнку. —

1) Г. Вукљ узео в у ову своло кнвигу „90 ријечи Турскијех,“ ков в све редомђ у ч. УШ свога предтовора подљ 1) навео. То нзе млого; али л држимђ, да 6 оно и ово мало число и на манћ 1оштђ свести могао. Ако и ко други, онђ ве заиста баремђ ове 1оштђ турске рћчи : апуван, бадава, исе, кавгаџија, кадар, мана, неимар, хајдук, харач, хатер, чаршија, србсвимђљ или, по нужди, србскимљ) „начинђишмљ“ рђ-

ч>

[+ Гласникљ Дружтва Србске Оловесности. Овезка П. У Београду, У Кивитопечатнњи Кнлжества Србте 1849. — На 8-ни, 2 л., 286 стр. п 14.