Gvožđe

П|. ЧЕЛИЧНИ ЛИВ.

Обичан гвоздени лив, који је крт и нерастегљив, није погодан за изливање извесних предмета. Ако ови предмети требају да буду чвршћи, еластичнији и растегљиви, они се морају да излију из челичног лива. Добијање челичног лива је један од новијих проналазака у металургији гвожђа, а данас је његова индустрија лепо развијена и има најбоље изгледе.

Први је успео да добије челични лив у лонцима технички директор Бохумског Савеза Јакоб Мајер 1851. г. изливши из њега црквена звона. Од тог времена па све до 1867. г. челични лив могао се добијати само у лонцима, што се наравно није могло развити у велику индустрију. Поменуте године почело се у Круповој фабрици у Есену са добијањем челичног лива у Мартиновим пећима. Добијање челичног лива у Бесемеровим конвертерима отпочело је тек пред крај прошлог столећа.

Лончани челични лив. Због свог скупог добијања употребљава се сада само за изливање финијих предмета. Његово добијање је потпуно слично добијању лончаног челика, само се овде може да употреби, осим вареног и обичног Мартиновог и Бесемеровог челика, још и сирово гвожђа (хематит).

Мартинов челични лив добија се у пећима потпуно сличним Мартиновим пећима за отакано гвожђе. Само су пећи за лив знатно мање, да би биле за ливење спретније. Оне су мале и због тога, што се у њима не ствара толико много згуре, као у обичним Мартиновим пећима, где се додаје доста креча. Услед тога су Мартинове пећи за лив махом киселе, али их има и базичних, које, наравно, морају бити нешто веће.

Пошто су киселе пећи мале, мора се у њима прво растопити сирово гвожђе, да би старо гвожђе, које се после убаци, могло да утоне. Старо гвожђе не осме иначе дуго да се излаже пламену, јер би се много стварала згура. У киселим пећима се топи и пречишћава: 30—35% хематита, који садржи 2.5—3% силицијума, до 1.5% мангана, док сумпора, а нарочито фосфора, сме да буде сасвим мало, највише 0.05%. Већа количина фосфора би нагризла облогу, а више сумпора лив не подноси. Старога челика убаци се 65—70%. Топљење траје 2—21% сата. Дезугљенисање се врши, ако је потребно, додавањем руде. На послетку ради угљенисања додаје се