Gvožđe

= 60. =

недовољно тврд, да би могао да одржи већи притисак горњих слојева. Међутим модерна пећ, која ради са коксом, много је веће висине, јер кокс може да одржи већи притисак. Њена је средња висина 20—25 м. а може да буде висока и до 35 мет,, ако се ради са коксом велике чврстоће и погодне порозности. Пресек коксане високе пећи увек је кружан. Како она има несравњиво већу употребу, то ће она и бити предмет овог дела о високој пећи, у толико више, што наша земља нема ни услове, па следствено ни интересовања за ћумурне пећи, јер немамо шуме за одмет.

Правилан облик сваке усправне пећи, па према томе и високе, требао би да буде цилиндричан, али се такав овде не може да примени, јер се руда при свом силажењу до извесног степена шири, те јој се зато мора угодити простор. Зато пећ мора у свом средњем делу да буде најшира, те у ствари изгледа као две зарубљене купе слепљене својим постољима. Доња купа, која је увек мања од горње, не завршава се правилно, већ на крају прелази у цилиндер. Према томе висока пећ има три главна дела:

1) Цилиндрични доњи део, кога ћемо назвати збирница, јер се у њему истопљено гвожђе скупља, збира, да би се с времена на време отакало. Топљене руде, т. ј. одвајање метала од осталих материја, врши се у горњем делу збирнице. На истом делу пећи, одмах изнад отвора за отакање, налази се отвор, кроз који се избацује згура, која плива по растопљеном гвожђу. Изнад отвора за згуру налазе се дуваљке, кроз које се удувава ваздух ради убрзавања процеса у пећи. Дуваљке у ствари деле збирницу на два дела: горњи и доњи. Од величине збирнице зависи у главном

капацитет високе пећи.

2.) Други, средњи део пећи, зове се трбух. Он је у облику зарубљене купе, која пресеком лежи на збирници. У овом делу пећи се обавља сагоревање кокса и редуковање руде.

3.) Трећи и највећи део пећи зове се груди. Он се горе завршава отвором, кроз који се пећ пуни. Овај део пећи је највећи и износи обично 3/5 целокупне њене висине.