Gvožđe

трбухом, велика се пажња морала обраћати на величину комађа руде, креча и кокса. Сада толика пажња није потребна, јер се ради са огромним пећима, код којих се згура стално одводи и код којих се готово свака незгода при топљењу отклања променом температуре ваздуха.

Изручивање корпа и вагонета у пећ не врши се непосредно, већ се предходно напуни затварач, односно хватач за гасове, па се онда, када маса доститне потребну количину, сва наједном у пећ изручи дизањем или спуштањем затварача, према томе каквог је он система. Количина, која у затварачу стане, изнаша 10—15.000 кгр. и зове се засип (тебе). Наравно пре њега иде један засип кокса, који по тежини изнаша од прилике 1/3 до 2/5 рудног и кречног засипа. Сразмера кокса и руде варира према њиховој каквоћи и каквоћи гвожђа које се треба да добије. Сразмера између руде и креча варира много више и она зависи од каквоће руде. Она је од прилике 5: 1 или 4:1 . Целина, коју образује слој руде и креча са потребним слојем кокса назива се засипни материјал \Beschickung) Време, за које један засипни материјал прође кроз пећ, варира између 10—24 сата.

Пећ се пуни на овај начин непрестано, годинама. Она увек мора да буде пуна. Да би се знало колико се материјал у пећ спустио, мери се једном гвозденом шипком, која пролази кроз хватач за гасове и допире до површине масе.

Ако је пећ са хватачима за гасове једноставним, онда при пуштању засипа у пећ увек изађе извесна количина гасова, који су за раднике веома непријатни, Обично се они том приликом при излазу запале. Наравно ово се не дешава код двоструких затварача.

Мешање руде са додацима, мешање разних руда и шаржирање врши се на основу хемијске анализе руде, горива и додатка.

Избацивање згуре (шљаке). Згура, која у збирници плива по растопљеном гвожђу и која има спец, тежину 2.3—2.5, је у главноме једна врста металног силиката, односно метало-силицијска киселина, Њена садржина јако колеба и зависи од каквоће руде и горива, али се у тлавноме састоји из: 35—45% силицијске киселине, 7% иловаче, 45—55% креча, магнезија, мангана и др. За њено избацивање из пећи служи нарочити отвор, који се налази од прилике на средини збирнице. Код старих пећи са отвореним трбухом згура се избацивала на тај начин, што се помоћу дуваљке за ваздух са супротне стране одувавала преко гребена а.

ГВОЖЂЕ 6,