Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

J. L. Perec: Nosač

Hajim ie nosač.

Kad se pod teškim sanducima vuče ulicom, iedva za DOznaieš, jer se Čini, kao da sanduci hodaju sami na dviie noze. Onda odloži teret i dobiie za nošenje nekoliko groša. Ispravi se, uzdahne duboko, odveže pojas i obriše znoj s lica. Ode do bunara, dobro se napije i odmah bieži u svoje dvorište.

Stane kraj zida, digne glavu i vikne: »Hana!« Ispod tavana ZaZVeČI DrOZOT. Niježna ženska glava, zamotana u rubac, pokaže se u okmul.

»Hajim?!«

I on i ona se zadovolino nasmiješe. Hajijm umota svu zaslužbu ı komadić papira, baci ga Hani, koia ga upravo umijctnički dohvati u: zraku.

»Divna žena!• mrmlia Hajim, Htio bi da ioš čavrlja.

»Idi, idi, Hajim!• nasmiješi se ona. »Ne smijem otići od bolesnoga dieteta... Metmula sam zipku krai peći. Rukama. kuham, a nogom zibam...“

»Kako ie jadnom Berlu?«

»Boljice.«

»Hvala Bosnu! A Hinda?

»QOna ie kod krojačice.«

»Josel?P«

»U školi...

Hajim odlazi poniknute glave, zadovolino. Hana gleda za njim, dok joi ne iščezne ispred Oočijt.

Cetvrtkom i petkom duži ie razgovor, pa ima i Više sadržaja ...

»Koliko imadeš u papiru?« pita Hana.

»Dvadđeset i dva groša.«

»Bojim se, da ic premalo.“

»Sto trebaš, Hana?«

»Za dvadesetku masti za Berla, sviieće za subotu, vino za kiduš i nekoliko ciepanica.«

»Za drva ću se ja pobrinuti, mila!«

»Frebam ioš...« nabraia Hana, što sve treba za suboti. Haim obeća ono najnužniie i ode.

Tako ie uvijek. Kad su dieca zdrava. kad svijećnjaci od mesingca niiesu založeni, kad ie ova mala plaća dosta za subotnie jelo, onda, im ie veče upravo divno. Hanin ie Osobit sDecijalitet kugel u subotu.

Nešta ioi doduše ioš uvijek manika: brašna. masti, 1aia ili šećera. Ali naposlietki ipak bude fo ielo slasno, pravo božansko dielo. i

42

—-—- Or ea

_——

—: