Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Priče o Luriji.

OPAKI KRALJ.

U dalekoi nekoj zemlji živio ie opak i zao krali. Bez prcestanka vodio bi osvaljalačke vojne, i utrošio u nih sav novac i sve blago, što su mu pređi namrli. No kralieva duša ioš uviiek nije mirovala. A ier mu ponestade novca, nametne Židovima svoje zemlje velik namct i zatraži, da eca u roku od tri mjeseca isplate kralievskoj blagaini. A ovako ic svršavala kralicva odredba: »Ako Zidovi za dvadeset dana ne uplate određenu svotu u moi kralievsku blagainu, imaiu da ostave zemliti. Bude li ipak koj Zidov zateknut i nakon toga između granica mczga kralievstva, Dićc vješan.« |

Tekliči kralievi raznesu ulkaz u sve oblasti kraljevstva; a fukara, koja ie znala, da Zidovi ne mogu da nasmognu toliko zlato, radovala se smrti Zidova i Dpliienienju njihovih domova. A Židovi se posvuda skupišc ay hramovima, narediše postove i molitve za spas, jer su znali, da nikako ne će moći da skupe novac.

No Viečni Cevaot. Gospodin nad voiskama, ne zaDoravlia svoi narod, i ne pušta da strada i propadne u clibu DirOgonstva. Jer još priie nezo ie odredio kazne, odredio ic | spas, i prije nezo pušta napast na narod svoi, sprema liiek. |I tako će biti u vijeke viiekova.

Tako i sada Židovi, stanovnici zemalia toga poganoza kralia, čuli su u svojoi bijedi da ı zemlji izraelskoi živi boža:i-

ski kabalist, rabi Jichak Lurija, nazvan API — blagoslovene”

uspomene, — koji snagom svolih riječi može da sav sviiet oslobodi i spasi, I odluče, da pošaliu poslaniks u gcrad Cat, gdje jie živio božanski AMRPI i crpao iz vrela vječne istine. Nakon dugoga i napornoga puta stignu poslanici u petak predvečer u Cfat. Nijesu ni časak hBtieli da počekaiu, da se presvuku i nešto pojedu, nego. potrče ravno k AMI-ju. Tai ic već obukao bijele subotnie halime i bio okružen svojm učenicima. Tako bi uvijek činio ARI. Već dugo priie zalaska sunca spremio bi se sa svojim učenicima da dočeka kralicu Sabat. Lice mu ie bilo obasiano božanskim sviietlom. i ıi biieloi sv9ioi halimi se pričini poslanicima, kao andieo Gospodnii. Jeza ih obuze i već htiedoše da izadiu, kad im AMI reče: »Odakle ste, koia vas je sreća ovamo dovela? Trebate li štogod od mene?« Tiho mu odvrate: »Živ i zdrav nam bio, cospodaru i uč:teliu! Teška ie bijeda pritisla narod izraelski u našoi zemlii, i zaio smo došli k tebi, da molitvom svojom ublažiš našu nesreću, i da nam pomosgneš.« Suznim očima mu ispričahu, Što ih jie u Cat dovelo. Ražali se sveti ARI — blacoslovene uspomene na njih, i reče im blagim glasom: »Sveti dan počinka i odmora

60