Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

| |

ie blizu. Nije više vriieme da tugujemo. Ostanite preko subote kod mene, a sjutra Ćete vidjeti, da jie božia pomoć s mama.“ lLAMI ih utieši, te sul u radosti i veselju izašli. s mjme izvan grada „da dočekaju subotu. J

Kad je sveti ARI učinio havdalu i blagodario Gospodu, što je Izrael odijelio od dgrueih maroda kao svijetlo od tame, dan počinka od šest radnih dana i s učenicima SVOim otpratio kralicu, reče učenicima i poslanicima: »Uzmite čvrsto uže i podjite zamnom!«

Dugo su išli. Već su bili daleko izvan grada, kad stignu do duboke jame, pred kojom AMI stane. »Pustite jedan kraj užeta unutra!« reče im, a učenici učine, kako im mnmaloži. »A sad vucite van!« Teško su se mučili da izvuku uže, kad im se maiednom ukaže na kraiu užeta zlatna postelia, a u mioj ČoVieKk, u kom su poslanici prepoznali svoga kralia. Veliko čudiemie obuzme poslanike i učenike AMI-ieve. No on pridic kralju i probudi ca. Naiprije sneno, a onda prestrašeno gledao ic krali, ne znajući, što se s njime zbiva. »Reci«, prozbori mu AMI, »jesi li ti krali, koji od moje braće Židova toliki novac traži ?« Odgovori krali: »Jest, ia sam taj.« Dade mu sveti ARI čabar bez dna i reče: »Čui me, kralju, do jutra moraš iscrpsti taj studenac.« A krali opazi čabar bez dna i poviče očaino: » Ta kako ću da iscrpem studenac čabrom bez dna. I da tisuću godina DOživim. ue bili posao svršio.« Odgovori mu ARI: »Zar ti ie krivo? Odakle će Židovi da izvrše tvoji naloz? I da tisuću godina požive, ne bi nasmogpli taj novac, što ga ti za devedeset dana tražiš. Oslobodiću te, ako svoi ukaz poništiš, inače moraš crpsti, dok nie umreš!«

•Pusti me,« molio ie krali, »poništiću ukaz, samo me oslobodi!: »Skini onda prsten i udari svoi pečat pod ovo pismo: »Danas sam od Zidova primio sav lovac.

Krali skine prsten i potvrdi pismo.

Onda reče ARI kralju: »Slobodan si. Tek mi reci, želiš li natrag. kako si ovamo došao. ili voliš prirodnim putem DOĆI. To traie nekoliko sedmica.«

Na to će krali: »Molim te, pusti me loaži, kako sam dosao),

ART naloži svojim učenicima, da puste posteliu natraz li iamu, a poslanicima reče: »Vratite se kućama svoimi, i obijavite našoi braći. da ie Gospod saslušao. vaše molitve i poništio odinku kralievu!«

Nemiran se probudi krali. Ležao je, kao uvijek, u svojoj postelji. Pred vratima ie čuo stražu. »Strašan sam sam ŠGNJaNOi pomisli krali, »no bio ie ipak samo sat.

Kad dodie odredisni dan. pozove kralimajagledniie Zidon a k sebi, i zatraži novac, No Židovi mu odgovore: »Gospodaru; kraliu! Due ie plaćen. Sam si potvrdio i potpisao potvrdu.

6!