Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

vamja, a moram mositi krabulju lakih i ustalienih harmon:;ia i određene zrelosti, Cesto me davi prigušeni jecaj obesnih problema, a prikazujem blagu sigurnost zvezdanoga meba. Smrzavam se često ul ledu zdvojnosti, a moram glumiti herojistvo užaremosti. lTišti me praživotiniski strah, a dajem Dponos samosvesie i civilizovane hrabrosti. Muči me mist.ka nal tammijih osećanja, a ia moram blistati igračkama elana.

Slatko. Di bilo, biti iskren i priprost. Ali moram biti komediiašem, da ne bi strahotom istina ubio Čestitost primitivnih i blaženstvo vernika.

Nun. Plačem nad vama, pesme moje i reči moje i muzike moie. U vama sam dugo gledao lik spasenia. Bile ste žrtve, kojima sam kadio pred svim šarenim oltarima. Pred oltarom boca i svela, sunčanih jutara i bujnih žena. A sad vidim, da le tamian nestao. Oltari su otrcani i nemi. A vi, pesme i reči i muzike molic, vi ste čudan pepeo te neverovatne vatre. Sivi i profani pepeo. A ne večno bleštavi alemovi, kakve sam Vas gledao u časovima jurišania prema nedostižnome.

Sameh. Maičice moja, plačem nad onom ljubavliu i onim verovanjem u. mene, za koje Ti u svakome času žrtvuieš celi svoi Život. Maiko, ia nisam vredan te vere i liubavi. Jer niko toga niie vredan. Plačem nad križem i mučeništvom tvojim za mene i mad svima onima, koji su me voleli i koie sam ja VOleo. Jer svi smo mi linbili samo sveje iluziie. Plači, maičice moia!

Ain. Krik ovaj #e radi kukavičluka našegc. Uvek smo voljni za sve nagodbe, kolikocod se isprva i borimo za apsolutno ostvarenie naših slebodnih maštania. Sitno ie naše htemie i čvrsto omeđašeno i niko ne sme preko ovih međaša. Ne smc i ne može. Mi stvaramo vekovnmim trudom palače i mislimo, da bez niih i ne možemo Živeti. Ali su palače određene za propast. A m' ostalienio na crnome zgcarištu i nacodićemo se sa. tužnim zidovima tucgovania.

Pe. Umorno ovo iecanie ie izražai moje žalosti nad vascelim bivstvom. Strašan jie dan srdžbe danas u meni, koji me tišti i drobi i kida. Tužan sam nad svim događanjima, očajan. nad bivšim i budućim.

Svet niie grozan, hi divan, ni tužan ni veseo, ni svetao mi taman. Ali sam ia sada tužan i taman. A svet ie samo verni odsev moi. Neću, da me mimoiđe ova gorka čaša, jer Je pra vo iskapliuiem do dna. Hoću da plaćemi, da kričmm, da jecamr da iaučem i žalujem i tugujem. Jer ie strašan Veliki Petak ovai 'u meni, dan muka i krvarenia. Niie ovo samo kajaiie, ier to nisu TI gresi ni vrline, nego čudno htenie boli, koie se mora

cete