Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

| K-—

uastojali što. krvavijim Žrtyamla umiriti. Bilo ie i.ljudskil Žrtava. Okrutan je običaji ukapania liudi u novogradnje vladao i u Kanaanu. To se utvrdilo uostalom cotovo za sve narode Ia zemlji. Covieka bi uzidali u icemceli zgrade, eda bi time udovoliili okrutnim božaustvima zemaliskih dubina. Ukopani su ponaiviše starci. SV takove pojave moramo prosudiivati prema tadaniim prilikama, ier nam inače arheologciia ne će biti učiteliica. Sve su ove poljavc i običaji, koie danas smatramo zlima, samo prolazne faze ua putu k napretku, ier ie posve točna i ispravna ona mudra rečelica: »Natura non acit saltum.« Jcdino možemo uporediivati suvrcuieia kulturna stania DbOoicdinih naroda.

U svih ic prirodnih naroda težiia, da što dostoiniie DOkopaju svoje mrtve, da se ne bi nezadovoljni vratili i žive na pastovali. Mnogobroini sl nalazi Macalistera u Gezeru DOtaknuli, da obiavi preglednu skicu o pogrebnim običajima Kanaanaca. Oni su pokapali svoie mrtvc u spiljama. Ulaz bi zazidali. eda zapriieče divlim zvijerima da provale u spiliu. U spiliama ie bilo mnogo mrtvaca, u iednoi često do 50. Na krovu bi spilie načinili rupu i kroz iu spuštali mrtvace, koji su ležali na zemlii uz zid. Mrtvima su davali sve stvari, koic su ih u Životu okruživale, pa tako odmah znamo, tko i Što ic pokopani bio za života. Bilo ie tu lonaca za ielo, pokućtva, = u bogataša i skupociena makita, Što nam svledoči, da nijesu zamišliali posmrtni život mnogo različal od dosmrtnoga. Osim tih kanaanskih grobova našlo Se ioš vdiecdic i nekoliko, koji nam po svojemu sadržaju pokazuju egipatski karakter. Bit će, da su to crobovi egipatskih trgovaca, koji su putuiući sa SVOiom pratniom u zemlji umrli, a da ih niiesu mogli kući prcniicti.

Iz pridataka u grobovima vidimo, da su Kanaatci bili ratarski narod. Naivažniia im ie žitarica bila raž, koja se često nalazi u grobovima u velikim množinama i različitih vrsta. Kuće su im bile, kako sam spomenuo, priproste, a i pokućtva ie malo bilo. Interesantno ie, da su većinu orudia ioš pravili iz kremena, ali su zato oružie pravili iz bakra ili iz bronce. I)omaće su im životinje bile: krava, koza, deva i magarac. Na krov su kuće metali, kao i ostali prirodni narodi, lubanie (deva ili koza), eda bi očuvali kuću od različitih šteta. Znali su umjetno izradiivati nakite šaremim bojama, slikama i ormamentima. Osobito ie bilo razvijeno lončarstvo. Pravili su lonce već i na lončarskom kolutu.

Zajedničke vlasti u cijeloj zemlii niie bilo, već ie svakom naseobinom vladao »krali«. Zato mam i priča biblija pri osvaianju Palestine po Izraelcima e mnoštvu kanaanskih kralieva. Inače su za mira. sve naseobine Živo. saobraćale, što nam sviedoči zajednička kuliura. Takovo ie otprilike bilo. kulturno slanje Kanaanaca, koli su »dosta nesmetano« nastavali Palestinu do dolaska izraelskih plemena u 13. stolieću prije Krista.

(Nastavit će se.) 151