Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Priče o Luriji.

| NADNICA.

Jednom dodje bogat čČoviek, vlasmik velike predioilce svetome AMIliu i reče mu: »Tišti me nešto, i sam me znami što, kao neka mora, zbog crijeha za koji ne znam. Meci ini, molim te, što sam sagriiešio, koja ic mrlia na moioj duši. Hoću da popravim krivicu, da steknem mir duši SVOJjOj“.

AMI ga pogleda i reče: »Uskratio si nadnicu. To ie tvoja krivnjia. Popravi ie, i duša će tvoia naći opet svoi mir.

Odmah podie bogataš u svoju radionicu, u kojoi ic radilo mnogo radnika. Sazove sve radnike i upita ih, svakoga posebice: »Jesam li ti uskratio nadnicu.« Beče im bogataš: »Vi ste uvijek bili zadovolini platom, možda bi ipak koji zaslužio više, neco sam mu ia dao.« A onda postavi veliku rpu novća na stol, i reče: »Eto, ovdie ie novac. Uzmite, svaki, koliko mi se Čini pravo, i praštaite! Nijesam hotice skrivio.« No nitko nec Dpridie stolu, nitko ne makne rukom. Onda pridie neka žena, časak ic, dva predomišljala, onda uzme dva komada sitnoga novca. Dosieti se vlasnik, da ie žena uvilek naimarliiviie radila i da ie nien rad bio uvijek maibolii, a on ie ipak niie bolie plaćao. I spozna, da ie tu sagriješio.

Mesela. srca požuri se k AMliu —__ blacosiovene WSpomiene — a tai ga dočeka riječima: »Griieh ic popravlien, a tvola ije duša opet čista. Tu si ženu morao bolie plaćati nego ostale, radila ti ie vierno i bolie od drugih. A znai, u nebu se rad visoko cijeni, i Bog — da je blacosloven — pazi, da še radniku ne zbiie nepravda. Il svaka, ma i naimania krivica, što ie vlasnici čine radnicima, kalia čistoću njihovih duša.

PRAVO ZNACENJE.

Jednom reče AMI svojim učenicima: »Siutra Ćemio uUČifi u Zoharu rečenice, kojie su nadasve teške i talanstvene. M: mišliaite zato već danas o njima!« Učenici mu obećaju, da učiniti kako im reče.

Naveče ie svaki od njih pročitao odredieni komad i razmislio o niem. Kad su se uiutru skupili u bethamidrašu, razzovarali su o tome i vidjeli, da su svi iednako shvatili zadane rečenice. Niiesu bile osobito teške, niihov ie smisao bio iednostavan i iasan kao voda zorskoga potoka. No sjetili su se, da im ie učiteli rekao »Rečenice koje su nadasve teške« i rekoše: »Zar nas ie učiteli prevario” Ili se samo našalio2+ loš iedamput pročitaiu odlomak, no ne nadiu ništa novo.

Mediuto dodie i ARI. »Jeste li složni u tumačenju? reče im. Odgeovore: »Jesmio, ućčiteliu i gospodine«. »GCitajel reče AMI naistarijemu mediu njima. Ovai pročita i rastumači. Dolete ptičice i cvrkutaše dugo. »Stani!«, reče mu AMI, »gle, ove pftičice su duše pravednika. Iz raiskoca su vrta došle. da čuiu vaša tumačenia. A sad viču: Krivo tumačite! Kazat ču

"162

paaa UA a a O a al a đe =aaOq arise

S _WIVO MI aa PL ale i To aa ec