Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
e <=
sve, Što bi se muogima čiuilo nemogućim: uzastojtć, da se dobrota i čistoća vaših duša nikada me okalia, tako da ima-– demo sigurnost, da Će narod, koji ie uskrsnuo na svoioi starol zemlji biti narod uzvišenoga morala, pun liubavi, viere u Boga i u sve ljude.
Židovski mladići, proučavajte našu povijest od postanka do danas: plačite nad neizmierunim Žrtvama sredoviečnih lomača, nad bezbroimim mučenicima današnieza doba! Zatim osušite trepavice vašć i prisegnite, da ne Ćetć nikad zanemariti_ dužnosti, kole nam namece uspomena una OVC iunakce!
Židovske djevojke, mile kćeri Sare, Rahele i Deborč. pomislite, da ćete iednoga dama Diti maikama i da ćete morati odvojiti buduće pokoliemie židovskosa naroda. Pomislite, kakova vas OodgzOVOTrHnOoSt čeka: spremite se na vrijeme Ia vaš posao, koji ie ioš svetili od posla muškaraca. Jednoga će dana vaši potomci blagoslivliati Vašu USDOIICIiIlU.
Sada, prijatelii, znadete, što ie cionizam u SVO/j suštimi i, što znači biti cionistom. "To znači biti Ždiovom, koji liubi svoi narod. čitavim svojim STCCII. čitavom svoiom dušom i svakim svojim Činol.
Moric Šajer: Gost.
Jedne sam večeri umoran ležao u sobi, kad li ude neka prikaza. Došla ie, a da i niije otvorila zatvorena vrata, i siede
·. do mene na krevet.
Lice ie nieno bilo pravilno. ali bez izražaia; liaprOSto. lice. Oči ioi nijesu pokazivale nijednu boju: Oči. No kanda ie u njima osobita moc: kad sam osjetio, kako su te oči uprte U mene. nijesam više mogao da se maknem. Sve su sile i SpOsoObnost; moga bića pomalo nestaiale. Prva me ostavi najuzvišenija sila duše: Misao.
— ko si, — Zapitao, Sam bojažliivo gošću, Što ic siedila na mom krevetu, — lesi li smrt? — Prikaza osta niiema. Osietio sam, kako me ie ostavila Volia.
___Tko si, — zapitao sam opet, — jesi li Briga?
I opet ne odgovori. A mene ostavi dar radovanja, da se izgubi u nepovrat.
— Jesi li Razočaranie?
Muk. — Tad osietih, kako su oči Neznatnke neumolivo isisavale iz mene dar, koji nam ie najnužniji za život: dar da trpimo i da snosimo patnie.
Osta mi samo tielesna masa bez svih moći i sila. Gošća se diže. Tad ie zamolih: »Sve si mi uzela: dai mi reci barem, tko si. ti. grozniia od Smrti, Brige, i Razočarania!
S ac da Smi ajSatn odgovori prikaza i nestade.
139