Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ere EK

Cyvi Rothmuiler: Pjesništvo naše omladine.

~Pko ovu kujicu takne, dotaknmuo se čovieka« — Vcli za icduu zbirku svoj picsama najveći amimerički pieswik i majodličniji duhovni reprezentant Novoga Svijeta Walt Witmann. Pa eto. kad pristupamo »našoi lirici«, piesuničkim izlicvimia naše omladine, nas samili, zaboravimo načas svece knjiško znanie, svu učenost i pokušajimo prisluškivati kucaniu bila, treptaima srca, usponima dušc, mukama tijela, pokušajmo osictiti u Wilina ČIO)N. 16 a..

Pročutimo i prosudimo, koliko su ovc Dpicsme iskrcnc, koliko se u nima izriče istina, koliko se u niima zaista otkriva biće čovječie. Pa onda: ako su one iskrenc, pravVc, istinite, Pp kušaimo odrediti — Nec NWaZzOVi ZHanstVCIOII Iietodomi, IGD, aživljavaniem u Dbit ovih pjesama -—— duhovno biće njihovil :voraca, mladih piesnika, druzova našili.

Učili smo u školi, da mladić ne opievava doživljaje, ne priča dozadiaje, da niie epski piesnik. On je osiećaian: ako iu dojam padne u dušu i postane slikom, (koiu bi odrastao znao =pski da opiše u radnji) mladić cc nam govoriti s a m O O SVOIIC osiećaniu, koje ie izazvano tim dojmol.

Još ic očitija sklonost lirici u nas, Židova, kojima sc c p. _uwvaraju toliko doimovi u slike, koliko mi sami iz SVOJE Iuirine bacamo slike u spoliašnji sviiet želeći ga preobraziti, DrOmijeniti prema onim smiernicama, koje se rodiše u nama. Mi smo poput ostalih oriientalaca vanredno skloni subjektivizmu, ini sve gledamo svojim naočarima u mnogo VeĆOj micri nezoli io čine zapadniaci. A lirika, tako smo učili već u školi, i miije ništa druvo neco ona crana pjesništva, koioi su predmetom bas osjiećaji liudski sami po sebi, bez obzira na pričanie radnie (to bi bila epika), na vezanie sa samom radniom pred našim očima (time se bavi drama) ili s poukama, koie se dadu crpsti io ie predmet didaktike).

Ona životna dob i onai narod, koji naivećma naginiu OSiccalnom Životu, koji se naivećma zanose u visinu i naidublie Dadaju u ponor — moraiu da budu priiemliivi za lirsku granu Doeziie. Na našim se sastancima čita srazmierno dosta Diesama. ima knjiga, i to cotovo uvijek pjesničkih zbirka, koje u nas idu od ruke do ruke. Pa i sad, u vrijeme, u koje se baš ne nieguie lirika (»Osjećajii su luksus« — rekla ie jedna omladinka nia posliedniemu sletu), u nas se ipak naiviše čitaiu piesme ili

169