Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

posredno doći. Kultura se me Styara, oma proizlazi. Mi možemo i moramo jedino OIlO da stvorimo, iz čega kultura može da rezultira. Kultura mora da: proizadie iz buinoza, snažnoga, normalnoga narodnog života, ona mora da proizadice IZ sadržaia toga Života. Prvotan ic dakle normalan Život jeanogza naroda. a onda dolazi kao rezultat — kultura. Anad Haam priznaic potrebu marodmoga Života, priznaie Često, da narod može doći do duševnoga stvaranja samo ma temcliu Života, koji obuhvata područja svega liudskoga dielovania, ali — i tu ie pogvrieška miegova — e traži dosliedno svome priznaniu, da se svakako u prvome redu stvore materijalini uslovi za Život židovske zajednice u Palestini. Ahad Haam očekuie stvaranice narodnova Života. Cini se dakle, da ic Ahad Haam u svoioi kritici političkoca cionizma bio suviše ijednostran. Jer i aKo nema sumnie, da treba cionistima da bude vrhovni cili obnova slobodnogza kulturnoga stvaranja Židovskoga Naroda, opet ie jasno, da treba uporedo sa radom k tome cilju političkim, diplomatskim sredstvima dielovati onamo, da se u Palestini Što prile ostvari Erec Jisrael. Ispravna bi dakle formulacija pitala bila, da niie prvo ni kulturni ni politički cionizanl, neso da treba uporedo da koračaju. Sintetični ciolmiza m, kako ic danas predstavlien po Weizmaimnu Čini se, da ice mašao spasciuosno riešenie, ier vodi računa i o današnilin prilikama, Kolice treba n zeodan čas zaskočiti, a vodi računa i O konačnoıtn vrhnom cilju čitavoga pokreta: slobodio kulturno stvaralic.

x

Ahad Haam duševni je vodja kulturmo-obnovnoga DCkreta mašeza naroda. Utiecai ie niegov bio na Židovski narod toliki, da ga Često zovu »Žžidovskim Tolstojem«. On ie čoviek imperativa. Kad zauzme svoi smier, ide stalno njime ı He DOdaje se valu ili različitim struiama, da ga pasivno HNOSe. Ako spolimo prvu rečenicu mniegovoga prvoza članka sa riiečiuma sijedoz starca Ahad FHaama, dobit čemo — Dpravac. Uvjiek isti smier. I)o smrti svoie ostao ie sebi dosliedan, ostao ic Necimmoran na putu istine. Seligmann nazvao ie Ahad Flaama »Čovjekom, koji zna što hoće«. Ahad Haam ie trijezan Čoviek. Nicoova kritika dolazi iz naidublieca poštenia i iskrenosti. Pun ic nada i duboko vieruje u narod. Vjeruie, da imade 1 mičmii DTOfeta. »Oslobodienie Izraelovo izvršit će proleti, a He diploImate.« *

Ahad Haam uzvisio ie Židovski nacionalizam do Visino utičkocza ideala i fako postao našim učiteliem, našim dHŠeViijm ocem, našim preporoditeliem.

200