Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
Zatim: dievcika i momak su neprekidno tako blizu, da nestaje seksualne draži potajinosti. Momak u kratkim hlačama i bluzi, dievoika u košulii i opravi, oboie golih ruku i nogu, zaiedno rade, jedu, nikad sami, uviiek mediu mnogima ... za profinienu erotiku Evrope ovdie daboeme nema mujesta.
Konačno: rad je težak, liudi su ozbilini — hrana baš dostaie, da im održi sposobnost za rad, a ne dopušta više. | tako stalan deficit Gdudcvih koloniia uzrokuic seksualnu Čistoću i malen broj diece.
_ Niihova hrana: jutrom: čai, kruh, paradajzi, katkada malo svježeca sira, šabkatom dobiju nešto mliieka u čaj. — O podne: iuha, paradaizi, leća, patlidžani, kruh. — Predvečer: čai, kruh, paradaizi. — Naveče: iuha, kruh, paradaizi ili erašak. — Kad se mora u Gdudu ili kojoi susiednoi koloniji prilikom zaklati koje marvinče, jede se nešto mesa: 200 grama po čovieku.
Postepeno se čoviek priuči iesti kruh. Prve se nedielje iede pola kile dnevno, više se i naiboliom voliom ne može. Druge nedielie se iede tričetvrt kilograma, zatim ciielu kilu i više dnevno. Il čoviek je sit, i — ako želudac i criieva izdrže — svjež i jak. Ali duzo traie, dok se čoviek ma tu hranu Drivikne, pa tako Gdud ima osim pravih Dolesnika, kojih ima oko 10 posto, a boluiu od malarije, ioš 10 posto »slabih«, koji doduše ne idu u bolnicu, ali ipak ne mogu da rade, a njihcv veliki broi teško tereti eospodarstvo Gduda. Naimanjia smetnia probave onemogućuice rad. Fialuc nema rezervnih sila: utroši uvijek SVE.
'Slabi imadu posebnu kuhiniu: tamo ie navodno hrana bolia i probavljivija. Nitko ne kontrolira, tko se tamo hrani: ide li tko u bolesničku blagovaonicu, znači, da mu treba okrepe._ Nitko ca ne će pitati, što mu fali. Možda zato, ier nitko ne kontrolira, nema zliguporabe. Tkogod može, iede u općoj blazoVaollici. Blagovaonica: tuce velikih stolova, a uz svaki stol dviie klupe. Na stolovima, koji su pokriveni voštanim platnom, leži narezan kruh. Limeni su tanjuri poredani, osim toga ima nekKoliko emailiranih vrčeva. Tako se čai liieva u taniure za iuhu, a — budući da nema dosta žlica — srču ga iz taniura. Tko zakasni na iuhu o ručku, stiže ca ista sudbina. Naskoro se čoviek na to DTiuči. L o
Ali život u Tel Josefu ima i svojih radosti. U prvom redu »mitklahat« kupeli s tušem. To ie iedini oporavak haluca: tri do četiri puta dnevno ide pod tuš. Pri tom opere znoini KOšuliu, zamazane hlače i pušta, da mu se odijelo na tiielu suši. Još priie nego prispiie u blacovaonicu, ostiši se na suncu, Da onda ulazi suh i čist k ielu. |
· Druga je radost: biblioteka.
248