Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Rathenau naš, posve maš. Prije svega Walther Rathenau ne moli i ne izriče apela. Kad čitam njegove misli, meni se Čimi, da gledam pred sobom zemlioradnika, kako ore zemlju i punim erudima osieća, da nema te snage, koja bi mu ovu zemlju otela, ili ga s nje ofjerala. Rathenau (a s njime i Židovi) čvrsto su stali i imaju pravo da kažu: »Kad ste vi stvorili državu, Vi ste ie i nosili, država vam ije bila agrarna. Danas je više me nosite, i s time treba da se pomirite. Vladati danas znači: voditi i imati inicilativu. lIniciiativa treba da bude etska i idealna, ali ie potrebno da bude i poduzetna.«

Čitav sastav Rathenauovih misli daje mam pravo da zakliučimo, kako ovo naziranic o asimilaciji, nije ono Što ga svagdan susrećemo. Pri tome izvodi nemaju namjere da stVOTre sistem, kao na primier izvodi Hermana GCohena u polemici s Buberom i u ostalim spisima. Rathenau ie umietnik i sve Što _ kaže, kaže na način lart pour Larta. Ne stoji uzalud ma čelu njegove knjice »Zur Kritik der Zeit« (gdie se nalaze i niegove Misli k židovskom pitaniu) pismo Gerhartu MHauptmannu:

. Du meinst, ich habe gezogert es zu veroMHentlichen, Weil _OCČaeIki mir fehlt: die Ausfihrlichkeit die der Leser von Beftrachtungen verlanct und die Uberredungskunst des dialektischen Beweises, die ich nicht respektiere. Aber ich glaube dass ieder klare Gedanke i O. der Ji oder des Irrtums aut der Stirn tragt.

U asimilaciji Walthera CC ekonomski momenat ima presudnu ulogu. Ona ie prirodna, i zato može da se svojom iskrenošću doimlie simpatično. Drugo ie pitanie kako biva primana kod onih, kojima se prilazi asimilatorskom -tendencom. Ali ie nepobitna istina, da će prije privući simpatije protivnika, neco li ona, koia vrvi dokazima, ideiama, molbama i apelima.

Martin Buber postavlia u raspravlianiu o asimilaciji osnovno pitanie za pokolebanog Židova: treba da se odlučiš za Život oko sebe ili ža život u sebi, za atmosferu ili za Krv, za siećanie tvoga sopstvenog života ili za siećanie tisućlieća, za cilieve što ti ih daie društvo, ili za zadaću, da ispuniš ono što sopstvena snaga od tebe traži. Odluka može da padne na jednu ili na drugu stranu. Walther Rathenau ne gleda iza sebe tisućlieća. Ne gleda židovska, ali ne gleda ni niemačka. U tome i leži ona iskrenost niezove asimilacije. On nema tendencije i želie da dokazima potkriiepi svoju pripadnost niemačkom naTodu. Walther PRathenau ovleda tisućlieća samo pred sobom.

Kakav ie odnos Walthera MBathenaua prema cionizmu”? O tome ima malo podataka, jedino se može naći u Zore SDOmenutom dielu u nekoliko rečenica mišlienie, da cionizam smatra iselieničkim idealom. Istom prilikom dolazi do toca, da cioniste brani od priczovora, kako su elemenat državi opasan,

257