Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

|

“E OUP IO

bio našao baš pokrai duboke provaliie, koja kao da ic razvalila ralie, da ga proguta.

Probudiše ga. Bi, što ie moralo biti. Miesečar se strovali niz strminu. Već se činilo, da će nestati netragom, da Će mu duboko na dnu naći razmrvlieno tijclo.

Ali udes ne htie tako. Kao da ie uistinu narod naš izabran! U svom padu zahvati rukama neku čvrstu točku na rubu provaliie. I stade da visi u uzduhu. Cvrsto se držao, upiniao sc iz petnih žila, da mu ne popuste ruke.

Ama uzalud napori. Nema te čoviečie snage, koja bi za mozla održati u uzdulmi. Ili da mu podmetnu potporani ili da ca skinu. Ili će naizad da se strmoglavi.

Imao ie narod naš jednu čvrstu točku: »dos pintele Jid hanekuda haiehudit.« Iskra mu ie ostala u srcu, iskrica ievrCiskova osjećaja, koji živi i u naiodrođeniiemu sinu naše zaicdpiće. Čvrsto se držao ove točkice. Ona ie ostala čvrsta i neuništiva. Nikakva ie sila ne može da slomi. Nikakva je voda (pa ni sveta voda krštenia) ne može da ugasi.

Ali su ruke stale popuštati. Morale su da vrše još tisuće drugih posala pa niiesu dospijevale da čuvaju jevrejstvo. S čeilri prsta svake ruke mora Jevrejin da radi, da stiče, da hrami diecu. Naimanii prst ostade mu, da nime hvata onu UODDTO ICI točku.

Počeše mu podmetati potpornje. Svakakve potpornic: mržniu okoline, teoriiu jevrejske misije u svijetu i t. d. Sve ie fo imalo zapravo samo iednu dobru svrhu: da se naš narod ne strovali u DOnor.

Ali su potpornji bili slabi, klimavi. Bili su nenaravni, umietni. Zar da budemo samo zato Jevreii, ier nas druzi mrze! Zar da ostanemo samo zato Jevreji, da bismo tobože Dropoviledali etski monoteizam, vieru u pravednoga Boga!

NOO n Počeše skidati narod iz tova nemogućege položaja. Htic-" doše ga osloboditi teške muke. Jedni zato, ier se smilovaše tome iadniku. Drugi zato, ier se u njihovoi duši rađao užas, dock su gledali ovo tiielo, edie visi ni na nebu ni na zemlji.

Ali čim ie narod osietio, da ga hoće asimilirati, on se ioš čČvršće primio svoje iedine čvrste točke.

] visio ie u uzduhu! Jedni su računali, koliko ioš treba do pada, u koiemu će razmrskati lubaniu. Drugi su Sliiepo VicTovali, da naš narod ne će nikad propasti u DONHOT.

Treći spoznaše, da nas samo iedno može spasti: naše tlo pod nogama.

Moramo opet stati nosom na zemlju, na svoju zemliu.

U tom se času rodio cionizam.

261