Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

“darstva svojom idejom, pa ih odiicliuie od nmužnih egoističkilh interesa i — nmacionalizira. Da se to postigne, mora Legija raspolagati velikim brojem ljudi, i to ne samo onima, kojih ioi ie rad momentano potreban. Ona mora da ima rezerva.

Tako jie Gdud postao velikim rezervoarom novih uselienika, »hadašim«, »zelembača«. Svi ti elemcnti, koji na drugi način ne bi nigdie našli rada, ier niiesu poznavali zemlju, niem iezik i metode, našli su u Gdudu potporani, ako su mogli da se podvrgnu tvrdome Životu ovih pionira. Iza šest ili više sedmica postali su drugovi, mogli su da ostanu u Gdudu.

Često dabome novailiie u početku svoga rada nijesu zaradili ni ono malo icla i rublia, što su ga dobili. Uvrštenice novih radnika redovito donosi deficit, koji se naknadiujie iedino viškom rada starih, iskusnih radnika. Za neko vrijeme postanu novi radnici sposobniii, jači, zcovore hebreiski, i — tad u mnogo slučajeva ostavliaiu Gdud i traže drugdie uposlenie, edjie mogu lakše raditi i zaslužiti nešto novaca. A Gdud prima i dalie uselienike. Zna, da ie manjina, što u Gdudu ostaje, elita, i da ioj je vrijednost trostruka. Jedan od njih može da se mieri troicom drugih. Oni su asketi rada.

Gotovo ije nepoimliivo: četiri godine rada u Gdudu, šest do osam stotina liudi — broj se članova mijenia — 1 mnogo czorim prilikama, nego ma koji nadničar u koioi palestinskož koloniji. A da ne spomenemo mnogo veću zaradu, koju bi radnik njihove kvalitete dobio u Alžiru ili Francuskoi. Sto više: ne samo da otklaniuju rečenicu, da svaki zaradiuie prema svoioi kvaliteti (dok ima židovskih radnika pred vratima Palestine; koje treba u zemlji smjestiti, jedino ie pravo radnika, da bude zaštićen od glada i bolesti) — ne samo, da iskusati radnik pomaže slabiiemu u borbi prodirania u zemliu — nego, bolie radne grupe kao cjelina naknadiuiu nedostatke lošijih.

Član Gduda znade: sva mirliivost i sposobnost ne Dpomažu mu, da dobije ma i komadić mesa više od naiglupliecza i naislabiiega. Plod će njegova rada možda uživati drug, koji ioš nije u zemlji. On sve to znade — a ipak ne malakše.

Kad ie bečki bankar Delfiner sagradio u Tel Avivu tVOTaicu svile, radili su kod niega radnici Gduda. Delftiner i njegov njiemački inžinir niiesu se mogli načuditi tempu ovih liudi: »Tako ioš nijesmo vidieli raditi«, pričali su mi puni hvale. Raditi — za buduću državu.

Rad ie za sve jednak, život za sve isti. Speciijalisti, bio on liječnik, odvjetnik ili šofer, dodijeliuiu niegov posebni rad. Nema li u svojoi struci posla, uposluiu ga na drugom mijesti. A plaća — naipotrebnijie za Život. |

U odredienim je granicama Gdud konciliiantan. Jednome dopušta, da se sam opskrbliuje, pa mu u tu svrhu daie nešto U ootovu novcu. Dragome daie prilike putovati, treći dobijč

246