Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

(IO av) | e TT1) DO, a) SOS 16. OPD A SL0 VOJ S] OL 1} VASO a i u materijalnom i u psihologiiskom pogledu. Kad se dakle u iednoi ruci nagomilalo toliko bogatstvo, a na drugcoi je strami nevolia tako golema, onda se mora pitati: gdic se zapravo nalazi posjed?

Neki su narodni ekonomi prošloga stolieća covorili, da ie 112 PIO) TIE VO. | 1/e 10 DO a S0J{0D) 11. 110 S tava MS Pot Ti S ie rekao: Pučanstvo raste nm geometriiskoj progresiji, dok žetva raste samo u aritmetičkoi. Ako je dakle prihod zemlie sedam puta veći, broji je liudi šezdeset i Četiri puta veći. Stoga niije čudo, da nema dosta hrane. Činjenice su dokazale neistinitost ove teoriie. U godinama 1840.—1888. porasao ie broi stanovništva u Evropi, Udruženim l)ržavama i u Dpripadnim koloniiama na 70 struko, dok ie u to vriieme prihod tla porasao ma 120 struko. U Njemačkoj ie prihod {la u 19. stolieću porasao ma četverostruko, a stanovništvo samo ma dvostruko. Sve ie to.·u razvijenim zemliama, u kojima ie već otprije bilo intenzivno cospodarstvo. Još se manie treba bolati porasta stanovništva u zemliama kao što su MPrednia Azija, Afrika, Australija i Južna Amerika, koie mogu da prime Još miliiarde liadi. Malthusova teoriia niie bazirana na stvaTnosti. Ne trebamo se bojati, da će se stanovništvo toliko DpoVećati, te ne bi bilo dosta hrane.

Hoćemo li da nadjemo pravi uzrok' društvenome siromaštvu, mora da se pitamo, tko učestvuijie u našemu gospodarskome procesu i koji od učesnika guta Višak, nagomilani posjed. Gospodarski proces imade Tri UČeSmika: radnika, kapitalistu i zemlioposiednika. Već smo vidieli, da radnik niije progutao ovo blaco, neco da ie naprotiv niecova biieda mnogo veća no Što je bila priie kapitalizma, A i drugi učesnik, kapitalist nije zapravo zernuo višak. Dokazano ie, da onai, koji danas imade neki kapital — ne govorimo o onima, koji rađe svojim kapitalom, nezo o onima, koji nose svo] kapital u banku ili ga investiraiu u kuće — dobiva manjie nezo što su dobivali kapitalisti prošlih vremena. Danas ie kamantniak od više mezo 5% i u kapitalističkim državama protuzan= konit: prije se ovako nizak kamatniak i nije mogao zamislit:. Prema tome nije stalež kapitalista. upio čitavo bogatstvo, Koje se nagomilalo u posliedniim gceneraciiama.

"Tko ie dakle progutao to bogatstvo? Možda treći Hčesnik, zemlioposjednik? Pristaše acgrarne retorme odgovaraju: Jest, zemlioposjednik ie progutao nagcmilano bogatstvo. Kako da se to razumije?» Otok Manhaftam, na kojemu je danas New-York. kuplien je priie nekoliko stotina godina za nekoliko dolara, a danas ie ovo zemliište vriiedno miliiarde, samo zemliište, bez kuća, bez imania, koie se na mjemu nalazi. Tlo Berlina, koji je prije nekoliko stolieća bio ribarsko seoce,

296

Si —