Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

VE ROTE O O ROI RET 1855

O RADITE OL AR S.

dio svojeza zemljišta, koliko je njemu dostajalo. Odmah se. Lenjin ıisprotivio tome i zatražio, da stranka odbaci komutnistički princip u saobraćaju sa seliacima, koji čine 85%. ruskoga stanovništva, pa neka od seliaka traži samo porez in matura t. i. neka svaki seljak prema naravi svoga zemljišta dade neki porez za njiegovu upotrebu. Time Su boliševici ojačali. fuskogea seliaka i njegovu inicijativu, a u isti mah osigurali svoju eceksistencilu. KWuski seliak gcleda u boljševicima otmu vladu, koja je stvorila temelie zemljioradničkome staležu., Boji se stoga svake promiene vlasti, jer bi u novome porctku možda zemlia opet mogla da bude istrenuta iz ruku seliaka.

U tome ie ujedno i tajna o eksistencijii sovieta u MKMusiii. Tako smo razmotrili, u čemu ie zapravo agrarni problemi i kako za riešavaju u pojedinim državama. Drugi ćemo puta vidieti, kako je naš agrarni problem i što nam ije činiti, da izbiegnemo svim nedaćama, koje danas osudiuju SsVi razboriti

i plemeniti liudi.

Naša druga anketa

U ČEMU SE RAZLIKUJEM OD ASIMILANTA?

Po htiieniu u svemu. Po svagdašniemu Životu u mnogo čeml.

Asimilant se stidi svoga židovstva. Pred ogledalom stoji čitave sate Da s, mržnjom promatra kovrčastu kosu i uvileni mos. Prezire sebe | svoje pretke. Niie nimalo zahvalan svojim roditeliima, što ea rodiše. Ne može im oprostiti, što su Židovi.

Hiio bi da bude što više u nežidovskom društvu. Osobita mu ie čast. kad mu netko kaže, da ne liči na Židova. Još mu ije milije, kad smiie iedamput da bude smatran ie-

dnak svojim nežidovskim drugovima.

Ne smeta ca, Što ie to samo Zato, jer im plaća piče.

Uzruiava se kad u sebi otkrije koji trag židovstva. Htio bi da bude iednak sredini. Čita njene knjige, misli niene misli, osieća „njene Želie. Ide u niene škole, hrani se nienim ide-

alima, ravna se po njenim vrednotama i mierama.

I misli, da je zbog svega toga Drestao biti Židov.

A ia

Znam, da ie u meni židovska krv. Ne stidim. se nie. Često se čak njome ponosim, i ako mi je gdiekad smiješno dičiti se nečime, što nijesam sam zaslužio ni stvorio. Ali ipak ima miesta mome poriosu. Ne dičim se Dprošlošću, nego sadašniošću i budućnošću. Naiviše sadašniošću, ier le oma naša, moja. Sad ie vriieme, gdie ie židovstvo na raskršću. Crni zloguki proroci govore, da smo već odavma umrli ili da iurimo u bezdan, da ćemo nestati bez traga. Veseli majimunčići igraiu se repom i govore S punim ustima: Ne može se ništa dogoditi. Izrael ie vječam.

A ia cionista kažem: U moioij ie ruci Život i smrt. Preda mnom su dva

puta. Treba da odlučim, kojim ću da

301