Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

svima granama zemlioradnie osim naranča i vimogradarstva ostali bez uspieha, jer smo stavili nepripravne ljude na nepripravno. tlo pod nepripravlienim uvietima. Tu može da pomogne salo priprava zemliišta za naselienika, priprava naselienika za zemljište i stvaranie podesnih uvjeta za jedno i drugo.

Priprava tla. Pod pripravom tla ne razumijevamo, Samo tehničke radnie kao sušenie močvara, uklanjianie kamenja, terasiranje, nego i opsežnu organsku pripravu za dvo- tro, i četverostruki prihod od danas. Time će zemlioposjiednik stići na normalni nivo civiliziranih zemalia. a naša će produkcija moći da konkurira i na domaćemu i na vaniskome tržištu. Ovai ie razvitak moguć, ako se zemlioposiednik potpuno posveti svoioi zadaći, pa nauči da Dpravilno upotrebliava zemljište i da se prilagodi zahtievima tržišta.

Priprava zemlioposiednika. Novi OU moraju da znadu naiprimitivniie temelie obrta. kolonisti treba da budu školovani. Ali ie naivažniji i naiteži zahtiev, da se općenito Dprila· gode seoskome životu, a to ie potrebno i starim i novim naselienicima. Mnogo ie lakše nekoga tako obrazovati. da mogrie raditi DOput seliaka. negoli školovati niegov duh tako, da poput seliaka misli. Naši naselienici moraiu priie svega da se priviknn toms mišlieniu: miesto neodlučnosti i nestalnosti treba da se Driviknmu siguTnosti i postoianosti.

Stvaranie podesnikh uvieta postiže se iristitutima za istraživanie, koi će imati da pokažu nove putove i znanstvene Sisteme miesto zastarjele tradiciie. Uz njih treba da se stvore instituti. koii će zemlioposiednika poučiti u iskorišteniu ovih rezultata. Znanost može da preskoči distanciie. Svojim razviliemim metodamia može da postigne ı deset codina metode, koje se nijesu dostigle stogodišniom fradiciiom. Dobro izgradieni imstituti mogu seoskome stanovništvu vrlo brzo da dadu upute o rezultatima istraživania.

Cvi Rothmuiiler: S agitacionih putovanja

Šaljivi doživliaii i ozbiline reileksiie.

Bio nedavno savezni izaslanik u nskom miestu. (To nisam bio ia!) Kao što ie red. pozvaše ca na ručak. Kad su došli do kolača, metne mu dobra domaćica šest komada na taniur. Što da radi, a i onako voli kolače. pa jede i iede. Baš guta šesti kolač, kad li ustaje domaćin s riječima: »Idem u kavamu«. Domaćica mu veli: »Ma što se žuriš, jedi ioš kolača!«

Odgovori ioi na ovo domaćin: »Čuieš, ženo! Poieo sam već tri kolača. a svaki pošten čoviek iede samo dva!«

x

329