Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Oce e

O vPi

Ne ay 0)

dakako trebati maniu površinu. No niegov ie posied i onako malen, pa ga ne smiiemo prognati S miegove iedine baštine.

Naprotiv ie Transiordanijia za nas od neizmierne Važnosti. Zemlia s istočne strane Jordama ie barem toliko prostrana, koliko sa zapadne strane. Zemliište ie izvrsno i bogato izvorima. Prj= rod ie mnogo Veći nego U zapadnoi Palestini. 60% svega tla iest u rukama velikoposiednika, 25% u rukama srednjih zemlioposiednika, a 15% pripada seliaku. Prema tome se smijemo nadati, da Će nam Transiordaniia dati velikih površina, na kojima će se razviti kolonizaciia velikoga stila. Ali naša agrarna politika u Transiordaniii mora da bude veoma oprezna. Ne smijemo da kupujemo malenih površina. ier bismo time samo potierali cijene u ViS. Isto tako ne smijemo da šaliemo malene grupe na naseljenie. Otkup tla i naselienie Transiordaniie mora da budu u velikom stilu!

Ukratko, razmatramo li naš agrarni problem, vidimo pred sSobom džinovski zadatak, kojega uspieh stoji gotovo samo do toga, hoćemo li moći da začepimo sve otvore movcem. Hoćemo li da u Palestini stvorimo seliački stalež. onda moramo u nastainih 50 godina iskupiti 10 milijmna dunuma, a ma tih 10 milijuna dunuma na-– seliti 100.000 zemlioradničkih porodica t. i. pola miliiuma liudi, Što

žive od zemlie. Samo toliki broi zemlioradnika na tolikoi površini

tla može da zajemči narodnu domaiju! Za otkup ovih 10 milijuna dunuma treba nam u nastainih 50 godina oko 30—40 miliiuna funti. koje će židovski narod bilo koim putem morati da nasmogne.

Međuto niie dosta otkupiti zemlište iz tuđih ruku; treba ga nacionalizirati. učiniti narodnom svojnom. Zapravo su ova dva Ditania tako nerazriiešivo povezana kao ogami i dim. Židovsko se selo n Palestini ne može stvoriti bez narodnogza zemliišta. Jedan od uzroka ie ovai: Samostalno gospodarstvo. t. i. gospodarstvo. koime se porodica može uzdržavati, stoji u Palestmi 1000—1100 {unti. U svima zemliama dijaspore nema baš mnogo liudi, koji DOsieduiu oko Din 300.000, a u isti mah hoće da stičn kruh u zmoju lica svoga kao zemljioradnici. Naći će se dakako neki te neki, koji će izabrati ovai mučni put, ali kolonizaciiu masa ne možemo Zamisliti bez instituciie, koia će čovieku bez sredstava ili s malo sredstava moći da kaže: Nemaš novaca ili imaš malo novaca evo ti daiemo narodnoga zemliišta u zakup, za koie ćeš plaćati malenu zakupninu: svojim sredstvima uz pomoć Keren Haiesoda moći ćeš da urediš gospodarstvo. Ovako će se naći mnogo Židova, koji će htieti da se nasele na narodnom tlu.

Ima ioš iedan razlog, da židovska zemlia ne može biti pravo otkupliena, ako niie u isti mah učiniena narodnom svojnom. Kad židovski privatnik i kupi seoskoga zemliišta. nile ostvaren naš pravi cili, ier nemamo nikakvoga iamstva, da će zemlište obrađivati samo Židovske ruke. Privatnik obično ne može sam da obradđuie zemliu pa se mora služiti plaćenim radom. Zbog. materiialnih, a često i zbog psihologiiskih razloza uzima ijeftiniie i pokorniie araD-

311