Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Falestine. samo ie uvek. u raznim etapama moga razvitka postojalo nešto, što me ie delilo od oficiielnoz pokreta. Stalno je nešto bilo, što me ie prečilo da onako iz svega srca kažem svoj da i amen, te uzevši ioš u obzir moji neobuzdani nešto megalomanski i ekstremni mentalitet, može čovek da razumice celu tu nesretnu ı tako tužno jalovu i impotentnu moiu ciomističku prošlost. koia me konačno sasvim izvela iz cionističkoča tabora, učinila protivnikom (ne uvek losičkim) ostvareniu pod sadašnjim prilikama i {. d., kako to već beše. Što je rezultat sveza toga? S iedne strame: u nufrimi SVOJOJ ncizlečivi cionista. koli sretno i predano reagira na svaku pozitivnu vest o mašoj zemlii i koji se oseća krivim, što ne uči hebreiski; S druge strane: čovek koji ne mogavši da poveže interese internacionainoz proletarijata sa interesima svoga maroda, napušta ovaj i idc u »avoda zara«; čovek koji ie već odavna, ioš od felerovskog vremena: prestao da ozbilino teži za Žžidovskim znanjem, da nade KOltakt sa celim tim kompleksom židovskih pitania i pitania židovstva, i koji pod tim trpi; dakle čovek koji ie sedeći nekako na dve stolice Tao između njih i tamo nemoćnmo visi. Tako su prolazile cele Zzodine. a ja se nisam razvijao Ti OVamo ni onaino, Samo sam Se mu čio. Što da dulim? Osnovno je ovo: nemam tla pod nogama, sam sam bez oslona, svojom voliom tuđ svemu Židovskome, a voliom prilikama i naravi tuđ ostalom svetu. Ja to zaista imtenzivno osećam, to pomanikanie fla. I sada. u ovim posledniim nedeliama. pokušavam da se opet probiiem, kroz tu guštaru Dprošlosti, do onog mesta na kom sam staiao dok sam bio samo Žžidovski dečak, koji traži i nalazi kontakt sa svojim narodom. „ler nekada sam tai »povratak židovstvu, pre povratka u Žžid. zemliu«, sasvim tačno poimao. ne uspeva mi. međutim, da to defimiram! »Zna se.« — Počeo sam sada time. da čitam Ahad-Haama, iz Osijeka sam naručio neke hebreiske stvari. ier tu sa učiteliem Već stojim u Drezovorima. Pre sveca. dakle, želim da naučim govoriti, skoro ću da pPočnem sa čitaniem historiie., prisvojću to sve i onda vidićemo, što sve mogu da radim. Ja zapravo nikoga i ne poznam. Ima mnogo izgublienih codina. koie treba barem nekako nadoknaditi. Ja sam uvek mešto prepovedao i udarao besomučno (dopusti tai krležiianski izraz) na ono što se propoveda, večno sam bio 1 opoziciji Drema svemu i svačemu, a da Dri tom nisam opažao, kako gubim nit. koju nikada nisam želeo da izgubim. Bilo kako bilo, (ne smem. doduše, da osudim u svemu mimule zodine), no stalno ie to, da mi sada ni do čega niie tako stalo. koliko do »koncentracije duha« u smeru nacionalne obnove. Ništa više ne propovedam i ne udaram ni na koje propovedanie drugih (molim Te, zaboga, da ne gubiš iz vida. da ia mislim samo na moje sasvim malo svagdanie »polie delovanja«. bez megalomaniie). ia ću lično do prosledim gore označeni put. Ovde doduše pohađam sastanke omladine, bio sam što više, sa drugima da prodajem šekele. no sve ie to sada za mene samo 1lUZgredni rad. koji se razume sam po sebi, i rešen sam, hvala bogu,

3055)