Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

III. Dragi Š....!

Pitat ćeš, koji su bili uzroci i da li su bili toliko iaki, da sam prekršio obećanie, da iz Tvoga pisma i mojih biliežaka sastavim članak. Da izbiegnem krivom tumačeniu ispričat ću Ti što ie sve u posliednie vrijeme na me dielovalo, te onemogućilo. da obećano izvršim. Štaviše. la Ću i nešto Više o sebi pisati. da me bolie upoznaš. Jer Ti me sigurno dobro me poznaieš. Doduše mi smo, već obolica odavna osjetili, da se možemo vrlo dobro slagati. da nam se mnogi nazori pokrivaju, pa stoga me bi mi bilo potrebno da Ti otkrivam »sebe«. Ali opet Ti si mi pisao i nešto o Tvome Životu, pa ne ĆU ni ia da ostanem dužam. Ponaiprijie nisam se mogao sprijateljiti s mišliu, da nekomu nešto kažem o svolim dubliim osiećajima, pa: nisam ni Tebi to pisao „tim više, što sam pročitavši pismo, Što si ca Otonu pisao, razabrao. da Ti on piše o svojim osjećajima, a ia nisani htio. da Ti postaneš »azil duševnih utisaka«. No onda sam osjetio silnn želiu, da se nekome povierim. da nekome, koji mi ie bliz, koii će me moći razumieti iskažem sve Što mi leži ma srcu. Tražio sam medu pseudohaverim, tražio svuda — ali uzalud. Ovi moji haverim mogu sve shvatiti, mogu štaviše razumieti, da ie sakuplianie novaca za K. K. L. potrebna. nužna stvar. ier da bez toga nema izgrađene Palestine — mogu sve shvatiti, samo ne dušu, samo ne duševnu borbu njihova druga. Jedini, koji čini iznimku i Oto. On bi me: mogao shvatiti, i ia sam mu već nešto o sebi pripoviiedao. ali imam razloge, da to dalig ne činim. Bolim se. ..

I onda sam se sletio Tebe. Sietio sam se i uvidio, da ćeš me Ti naibolie moći razumieti i da si mi Ti usprkos velikoi geografskoi udalienosti Zagreb—o „Osilek. ipak naibliži.

Dakle sluša:

Ja sam se u zadnje vrijeme, ima tome već 6 mieseci, silno Dromijenio. Tako preobrazio. da me mnogi ne mogu više ni prepoznati. Iskreno priznato, niti ia sam se više me prepoznajem. Nekada tako veseo i bezbrižan. postao sam u ovo pola godine, ozbiliniji i sabranii. Ne možda ozbiliniii u društvu svojih prijatelia ili sabranii kada se govorilo o ozbilinim stvarima. Ne znam, da li sam se u njihovoi prisutnosti u tom smislu promijenio. U reamosti svakako. Ali kad sam ostao sam· kada sam se osamlien šetao ulicama ili u noćnoij tišini sjedeći u krevetu od nesanice izmučenm, razmišliao O OVOmI životu i analizirao »sebe«. onda. sam osietio koliko sam se promiienio. osietio da ie ova promiena bila nužna, da ie trebala doći.

Moia duševna revolucija. tako ja običavam zvati OVU moi promienu. datira od zagrebačkov sleta. Do zagrebačkog sleta mol ie Život: škola, šport i zabava. (U zabavu ubroiao sam onda čitan:e kniiga. romana i t. d.). Za školu nisam se nikada previše brinuo, premda sam oduvijek bio dobar đak. Šport mi je uz čitanje ispunio

357