Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Kad sani došao kući iz Broda, bio sam shrvan. Bio sam užasno nesretan oslietivši onu oprceku izmedu omladinaca u Brodu i žagrebačkogz miliea. Nisam se nikako mogao srediti i potraiaio ic dulie vremena dok sam se u stare prilike wživio i prilagodio niima. IT sada započe omo stamie, koje ie naiabnormalnije u čitavom mom Životu. Nezadovolistvo s društvom, u kojem sam se dosada kretao, nezadovolistvo sa samim sobom učinilo me idealistom naivišez stcpena. Izgubio sam apsolutno kontakt sa realnim životom i dnša mi ie lebdiela u mekim višim sferama. Iz toga vremena potjieću i ona Tooja pisma, u kojma sam bio prema Ivome shvataniu neiasam, a faktično ie to bila iednma užasna duševma borba. koiu sam mejasnom formom prikrio ne usudivši se ITebi izniieti svoje oslećaie. Odlučio sam onda da s Tobom nešto pišem o zaledmici. Titio sam iu tai ćlanak uliti čitavo svole mezadovolistvo i pisati dosljedno onom uvicrenju .koic mi ie onda obuzimalo čitavu dušu.

*Na svu sreću Ovo, stanie nije duzo potrajalo. Ja, ciomistićki odgsolen. a omladinski meupućem, prenaczlo sam absorbirao principe omladinske ideologziie i našao iedimi spas u skrainjem idealizmu. Borio sam se protiv prirode: ier Čitav moj karakter protivam ic svakom ekstremu i upravo zahtieva sintezu i harmoniju. „Ja misam to dosta rano mogao upoznati i zato sam se survao iz onih apstraktmmih visina u sigurmiie područje realmosti, Nekoji, ne poznavajući ovu crtu moga karaktera (sinteza), koiu sam ia tek dosta kasno, ali ioš uvilek ne prekasno, upoznao, proglasiše me mediokritetom. Bilo mi ie Žao, da sam samo Wprosliećan: polovičan. mesavršem., i iedmom sam se potužio iednom dobrom poznavaocu čovieka. a ovai me ic utiežio rastumačivši mi. da ie nesretna ideia. građena na posve krivim premisama, htieti postat čoviek prvak. Ta zar moraiu svi biti savršeni, vođe. prvaci?” Još mi ie rekao razloge stagnacije u Ciionističkom pokrelu. usprkos političkih uspieha: kod nas nema mirnih radmika, požrtvovnih slugu. koji bez ikakove buke mirno i korisno služe svome marodu. već voda, koji samo umiju ZaDOoViliedati i razbacuiu se zvučnim frazama i Hoskulama. TI od toga sam dana čeznuo da postanem takav mirni sluga, a glavni mi ice cili: mnogo učiti: mnogo. znati. usisati što više židovskih vrednofta i onda tek ovako spremliem koristiti svome narodu, ali nikako ne ma mačin ovih prije opisanih vikača i frazeologa. Upravo mi ie žao da sam primio ove godine tainištvo, te sam tako spriječen. da na sebi radim, ali zato druze godine. kad odem iz Zagreba i kada me ću trebati, da i ono malo vremena. što Ćća mi od škole ostati, upotrilebim Ha davanie od sebe, već na primamnie i nadoknađivamie onoga: Što sam priie zanemario. Moja naziranja o omladini i o moioi zadaći u bu'dućnosti napokon sm ustaliena. iz tih svih duševnih borbi iskristalizirao se iasan poiam o. zaiednici. o sudielovaniu omladine u zaičdnici i nakon svih tih nezgeda i borbi mogu sada posve mirno da gledam refrospektivno na omu Šestmjesečnu evoluciiu isprepleteni 'Đurnim proživliavanism. Znam. da ie potrebno. da svaki od mas

-360

SS KA

raji A Ta a“

LEB, | ek eee Ne A.