Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Gerda Arlosoroff-Goldberg: Havura

O prednictu ovoga zanimliivoga članka vidi i Cvi Potbmiiller, Zid. kolocnizaciia Palestine, str. 124.

Bilo ie to u vrijeme, kad se, pred neko tri godine, stišavala ftadašnia kriza. Trebalo je što više radmika otpremiti iz gradova i smiestiti u koloniie. gadovi oko duhana obećavali su zaposlenia i omogućili novi val uselienia. Uvjeti su zaposlenia bili teški, nadmice niske. Velik dio useljenika nie imao ni naiprimitivniieca znamia.

U to ie dakle vriieme našla nov oblik misao udruženia i zaiedničke pomoći. koia se u Palestini dosad ispoliila u različitim iormaina. U iudeiskim kolonilama Petah Tikva i Rehovot nastadoše prve »hav urotf«. Ovai se poiam ne može shvatiti ijednostavnim priievodom. Kao što ne znaš, Što ic to »kVuca«, ako ie prevedeš »grupa«, tako isto niije dosta reći, da ic riječ »havura« povezana s riječima društvo (hevra) i drug (haver). Riieč sama po sebi samo ie slučaina ozmaka, dok ie polava havure značainma za put, koilm se u Palestini riešavaiu aktuelmi problemi.

Počeci havurot padaju u doba magloga porasta židovskih nadničara u starim kolonijiama. Iza teških poraza opet smo bili pokušali da se borimo protiv jeftmoga arapskoga rada i predrasuda Žžidovskogca posiednika spram Židovskih radnika. Prebacili smo velike mase naiedamyput u koloniie i nastojali, da ih tamo ukoriienimo. Teškoće su bile u svlađavaniu arapske komkurencije. Arapski jie radnik židovskomu nadmoćam. ier ie navikao klimi. ier poznaje rad, jer ima vanredno niske Životne Dotrebe. Često imade pokrai kolonije makar i neznatnu parcelu zemlišta „koja mu ie osloncem u vrileme, kad mu židovsko gospodarstvo Tie daie zaposlenia.

Trebalo ie dakle židovskomu radnisu omogućiti barem DriLližno iednak start. Stvaranie havurot ic pokušaj, da se to Čini. Oadnici, što su se onda bili skupili po koloniiama: bili su došli ili iz gradova, dakle navikli na druge prilike, ili izravno iz luke, dakle bez poima o zemlji i radu. I ona maniina. kojia ie vani bila naučila zemljoradnju, morala se ovdie aklimatizovati. učiti iznova prilazoditi se u svemu. u radu, u icelu, u odijevaniu i stanovaniu. Samo tako ie radnik mogao da postane sposoban za konkurenciiu: to iest za Život. Uspiie li pokušali, bila su osigurana mnoga radna mijesta: ovi je uselienik imao gzdie da stekne ili da lsavrši svoje zemliožadničko obrazovanie. a time da se osposobi za cili svih borba. za naselienie.

Prvi ie korak bio udđružiti mladiće i dievoike. koji su htieli da Tade m koloniama. 1 to. ie bila meke vrste »kvuca«, ali ne DoDUt pravih zatvorenih. ustalienih, što hoće da Dprožive čitav ŽiVOt Zajedno, nego slobodna udruga ludi, što primaiu nove došliake. Tako

352

ala a mara VIL PNI U ka ga A RMMA

MO, via lk paja

NI