Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Il uperi koplie na dolaznika. Glas mu ie drhtao u savršenom fremolu, ali ne iz straha, nezo zbog: želie, da napadaču što jasniie naloŽi, neka stane, ako mu ic Život drag. A Samiiu ie bio život i te kako drag i mio, pa budući da i on niie bio baš posve trijezan i Drsebam, osupnu ga tai oštri i energični poziv te i on nekako ı tre= molu (ali samo zbog zime) poče da odgovara: »M-m-a-a, s-a-a-m-m f-0-0, |-a Sami!

Sad ie odlanulo i iednomu i drucomu. U bratskom zagrliain zahvališe Bogu, što nisu morali prolijevati lindske krvi, a to bi se svakako bilo dogodilo, da ie onai drugi bio koji stranac.

No da ne bi tko mislio, da su samo Cezar i Sami lumaci, a mi drugi da smo šuše, navest ću još primiera hrabrosti, kod kojih

zbog delikatnosti same stvari nažalost ne smilem da iznesem imena iunaka.

l-a-a

Opet mrkla noć. Imamo samo iedan maleni fenier, koji s mi-

kom probila egipatsku tminu oko logorske vatre, kod koje sicde dva stražara.

Jedan osieti prirodnu Dotrebu, uzme tai jedini fenjer, pričvrsti ga ma prsa, da mu svijetli na putu u šumu, ier onda ioš misu bila uređena naša skrovita miesta za ovakve prilike.

Fenjer se kretao prema šumi. Iznenada, tik pred šumom. fenier stane. »Što jie to?!« pomisli stražar krai vatre. Fenier se s-ušta. To je već posve sumnjivo. Stražar krai vatre pita: »Što je?!« ] čuje odgovor: >Da može se i tude«.

Ali ie za vrijeme samoga logorovania bilo i liepših slučajeva! Sad su naša skrovita miesta, uzorno iskopana u tvrdome ferentn i opskrbljena prema zakonima higiiene dovolinom količinom zem!ic za posipavanie, gostoliubivo čekala na upotrebu pružajući pritom ioš i divan izgled na Ciginovac.

A kad ie iedne noći iedan stražar pošao na to mjesto, začrdio mu se drug, kako se brzo bio vratio. I zadivlien tom brzinom morao se ioš većma diviti smionosti syoga druga, kad mn ovai reče:

»U šumi ie nešto zakašlialo, pa sam odgodio sfvar do lutra«.

Što ie prema tome iunaštvo konačara! Ipak ie značaian ovai događaj: |

Opet srednia straža. Laci i Milan. Siede kod vatre, griiu se, Diiuckaju čai i puše zete, da otope smrzle žile, kad li iznenada Milan probliiedi, čai mu zape n grlu. dim zasta u TIOSI, uUpre OČI u dalimu i promuca: »Laci, vidiš li ono?« A naš Laci gledi, pa i nieza nekako obliieva znoi.

Dvadeset koraka od vatre netko stoji. Čoviek ie, to je SigUTHOVide mu se ruke. Miču se. Čuie se i šum. Dolazi bliže. Ima na sebi sviietlu košuliu. Sad ie stao, gleda ovamo. Zaciielo razmišlia, kako da izvrši napad. Prolaze sekunde kao sati. a čoviek se ne miče.

408

NOVU OCU ACITICUTCOIC Tr a ——