Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

sam ga zamišliao, ali mi niie bio težak. Ćutio sam onda, da mi ne bi bio težak, ma bio i mnogo, mnogo naporniji. Cvi nas ie bodrio govoreći, da će nam poslije piešačenie biti to liepše, što veće budu pretrpliene teškoće. Ako ie dopušteno male stvari upoređivati s velikima, neka mi to bude slobodno na ovom miestu. Siefio sam se obnove našega naroda, mukotrpnoga obnovnogz rada u Frecu. Spomenuo sam se riječi, Što ih ie izrekao naistariji iedne općine pozdravivši propagandistu Keren Haiesoda: »I pozdravite mi naše hrabre halucim i recite im, neka se bore neumorno. Da, neka se teško bore, ier Što le cg or a borba, to ie slađa poblileda«. (w)

PUTNE NEVOLJE.

Iznruučili smio se dobrano na putu. Od one nesretne serpentinske kratice. ked koie smo pored svega opreza zašli previše u šumu, kno da su zapreke iedna za drugom htiele da ometu naš put do cilia. Šio su prema tome bile raniie nesviestice! Ta priie smo bili zaiedno, sad smo se morali razdiieliti u dviie grupe. Prva je grupa imala poŽžuriti do logora i donijeti iela drugoi grupi.

Ali 1e naipriie valialo izaći na cestu. Tko bi znao, koliko smo brda prešli, gore dolie, bez odmora. Jurio sam napred s Karlom i Paiom čekajući ostale samo dotle, da nas mogu sliiediti. Znao sam: skupe li se svi zaiedno, priie no što izađemo na cestu. uzbuna ie Ssigurna. U onai mah bez sumnie me bih žalio odreći se vodstva, ali Šro bi to pomoglo! Trebalo ie doći na cestu.

Nastao ie očaian momenat, kad smo sastali diečaka od neko deset godina, koji nile znao reći ni cdie su iezera ni gdie su sela. Znao ie samo to, da ie iz Klanica i da se u Klaniac ide »onim pltem«. Je li tai put u pravcu?” Tko bi mogao prema tome odrediti, gzdie ie zapravo Klanjac, a edie smo mi! Zastidio sam se, što od nas nitko ne zna da čita zemliopisnu kartu, da se koristi busolom, da nađe Du,

Ipak iza nekoga lutania izađosmo na cestu. Time muke nisu bile završene. Umorni razgovori o drugoi grupi, koia će možda ioš dugo lutati pa bi mogla i stradati, kako ie to Paio neumorno dokazivao: boiažliivo prebroiavanie i nagađanie, niie li se možda tkogod izgubio pri lutaniu u brdinama: iscrpenost naših dievojaka iz Slavonije, koie su umorne ioš od vožnie Želieznicom, iedva vukle nogu za nogom i prokliniale vodstvo: krulenie želuca, koii od prošle Večeri niie primio ništa solidno u sebe — sve ie to onai i onako dosta dug i naporan put činilo ioš težim.

Što sam mogao da činim, nego da ih gonim napred uvieraVa-– iući ih, da sad dobro poznam put i da će logor svakako biti pred nama »za dvdđdeset minuta«, »iza onoga zavoia«. Kad ie već Dut i suviše duco traiao, pribiegao sam se novomu sredstvu. Tumačio sam im, da se blizina iezera već osieća u uzduhu. »Ne osiečate li. da

410

ea RON ad keba sea ar ea nuana3J

RM IS CJ