Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

da sam više funkciia zaljedmice no zasebni individunm, da: ie moi ia dio nekoga skupnog ja. Tako sam oćutio osjećai, za kojim: sam dugo Čeznuo.

TImade u liadskome životu momenata, koji postaju trajnom i za vazda živoznačajnom svojinom svijesti. To su onakvi momenti, kad liudska sviiest najaktivniie i naipredaniie radi. Takvom ie trainom svojinom svijesti postao za me tai doživliai. Uvijek ću moći jasno obnoviti tadašnia čuvstva... Bio sam onda Živo osiefio, da ima bolji, čistiji, Viši ŽiVot od onoga, što ca mi provodimo: ŽiVof u Dpruodanoi požrtvovnosti za zajednicu. Daibudi da ie svaki oćutio tako!! : ()

JOŠ JEDAN IZLET NA SASTAVKE.

Onai dan, kad je bio određen službeni izlet na Sastavke, morao Je netko i doma ostati. I prilavismo se nas osmorica. Nije nam bilo dosadno, bio ie to pače za nas nailiepši dan kempa. Od jutra do večeri zabava za zabavom. Popravliali smo peći, kuhali gala ručak, a posliie ručka dogovorismo se, da idemo sutra za »OsVetu« sami na Sastavke. Dogovoreno — učinieno! Pripravili smo Doputbinu, koia se sastojala iz pravoga ličkog icela: luka, soli, sira i kruha, koji smo metnuli u posebnu vreću. Nismo dakako zaboravili OHO »crVemo Slatko«, one kako se kaže marmelade, a što ie naiglavniie bio ie tu i Životni eliksir »za svaki slučai«, a i Cviieve cedulie: »Pretplaćuite se na Židov!«

Ratno u iutru nadvili se gusti oblaci, a mi smo bili u tmurno] sumnji, hoćemo li na Sastavke. Ali kao kempaši OMi se kiše ne bojimo!«) krenuli smo... U našoi je criipi bilo različnih tipova. Bila ie zastupana i Poliska boherom iz Rzezowa, blizn Sarajeva. Taj je siromah tiz muku i napor »u znoju lica svoga« morao nositi vreću s kruhom. Kapliice znoia spuštale se niz dugei kaftan, a duza kosa počela se rudliati u prave pravcate »pejese«... Putem smo održali raciju mad jednim movo pridošlim kempašem, ali nažalost nismo ništa našli, Što bi bilo vriiedno poiesti i tako smo došli ma Koziačko jezero. Tamo je staialo mnogo Ličana vukući pilesak iz vode. Kad su ugledali našn Kiselu, gdie ima prave pravcate hlače, počeli su se potajno smijuliiti.

— A] reci ti meni, ie! to muško al' žensko?

— Ma reka bi ia, da ie žensko.

— Ma niie!

— Ma je!

— Ma niie!

— Eh! pa to ti ie ženski muškarac, zar ne vidiš, da ima škulieza mindiuše! I tako naša Kisela ostala »žemski muškarac« za viečnaia vremena.

420

aa AL Vada

i

kude

|| bh sj