Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Dodđosmo do Sastavaka, ispalismo ponosno dva hica, te se ravno popesmo na pogledala i na onu strmu liticu, s koie se mailiepše vide posliednia iezera sve do Modre Spilice i Šupliare, a dabome | svi slapovi Sastavaka i pad potoka Plitvice. Priie nekoliko dana bili smo ovdie po danioi! Žžezi, fe smo se u obiiesti polijevali. vodom, svlačili odiiela i išli sve do pred sam pad Plitvice. Orida je tu sve vrtilo: i priroda, o koioi kaže Paulić, da nam ovdie kanda. otvara pogled u naidubliu utrobi stvaramia i bivania, ı mi, koli smo gotovo ludovali od sreće i zanosa i lticli da bacimo pod slapove svu trulež dotadašnjega Života.

Sad ie bilo sve drukčije. Tek smo došli na liticu, kad li prve # zrake sunca ma izlasku poliubiše ono stiienie i kamenje, onu vodi ii i slapove. : Š

Osietio sam nešta, što ioš nikad hisam bio osičtio. poznao. ___ TB sam, da mi ic dosad falilo nešta, za Čime« sam tako čeznuo, a da i sam nisam znao, što ie to zapravo. Sad sam ofkrio i upoznao tO: Veliko i Nepoznato. To ie Priroda. Kao da ie nekome nu najmlađim godinama oteta maika, pa mu se iza mnogo godina vraća. Samo e; što ia te maike dosad i nisam bio nikako poznavao, nego sam tek A. čeznuo za niom. A sad sam ie vidio u potpunoj krasoti i osietio, kako me liupko miluie. Može li se tai osiećai izreći riiečima?! e

Časak nedogovorene, ali to svečaniie i to iskreniie Šutnie DO- i zdravi ovi neviđenu sliku u onom jedincatom, neopisivom času. Ta i što bismo govorili mi, crvići sitni, ali sretni i veseli, u onom Imiomentu. Gledali smo čas jezera, čas slapove, Čas stiiene, čas modrosviietlo nebo, čas divnu rumenu ploču, kola se sve više Širila i približavala. I pogledali smo iedan drugoga i znali smo, da nas ice tai čas iza probdivene noći povezao neraskidliivo poput braće i da bismo učinili sve iedan za drugoga i za našu zajednicu, od koje su ostali u tai mah ioš spavali u locoru i možda saniali o ostvareni zajedničkih ideala. s

Spustismo se na Koranu i vratismo se natrag do one uvaline' krai pada Plitvice, edie smo se i na velikom izletu odmarali uz izlieve obiiesti i liievanie vode. Ali ovai puta niie nam bilo do poliievania vodom. Oprasmo se veoma oprezno, prosiedismo kojih četvrt sata, nahranismo se nekolikim kašikama »Mirisa«, šećerom i iabukama, dadosmo. hlieb kafedžiii momku, koji se jadan probudio od naše piesme te stao spremati svoi alat, pošto mu ie i gazda ma'o iza nas bio došao.

Ne htiinći da čekamo ni 15 minuta. dok se skuha kava. mi u 6 sati pođosmo u logor — ovai puta običainim putem! Riietko smo kad hodali s ovakvim živim i brzim tempom. Kad smo se sietili, kako smo na počefku toga noćnoga izleta iedva izgovarali nepoznate riječi hebreiskoga teksta, koji nas ie Cvi učio, samo smo se smiiali. Zacijelo nismo ioš nikad pievali toliko i tako glasno. Išio: ie od srca. ::

aaa

436 -