Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
3 ~
1
rati nepokorne elemente, bile pobacane na zemliu. Kola su odlazila, a mnogi se kempaši pobojaše, da će morati pješice do sfhnice i 10Š da će vući prtliagu. Neki su vikali, drugi su očaino šutieli. Samo mas je mekoliko mirilo liude, ier smo znali, da će ili popustiti Ličani ili ćemo mi u posliednii čas pristati ma nmiihove, ma kako bezobrazne uviete.
Bili su zaista bezobrazni, a kako se posliie pokazalo, i varalice. Bilo ie naručeno 14 kola, od toga 8 iz Vrhovina, a 6 iz Jezera. Vrhovčani isporučiše drugima, da ih trebamo za sat kasnije, nego što su s nama ugovorili. Nama pak rekoše, da oni iz Jezera uopće le Će doći, ier da voze druge cosfe, koji iml platiše 150 dinara za kola. I oni stoga traže toliko.
Da su naši kempaši bili mirniii i strpliiviii, da miie bilo mer-
Voze ı meumiesme privatne imiciiative, bilo bi vodstvo moglo sklo-
nuti kiriiaše na popuštanie.
Ovako su Ličani, prevejani i dobri DOS AEa0j došli na svoi račun: morali smo ih pozvati natrag, neka voze po 150 dinara.
sad ie došao mailiepši prizor. Osim jednih kola, u koja smuie-
stismo zajedničku prtliagu i koia sam ia pratio, bila su za kratak čas sva kola zaposiednuta, a da su se samo dielomice uvažavali nalozi vodstva. Kola ie bilo premalo. Naposlietku ostadoše s vodstvom samo Voivođani i disciplinirane Vinkovčanke ma logorištu, dok su zadnia od onih osam kola odmicala prema Vrhovinama kad li dodoše prva kola iz Jezera, a za nima odmah ioš iedna. ! ne čekajući ostala, nepotrebna kola, smiestiše se ti posliednii Mohikanci u dvoia kola, da uz piesmu krenu s logorišta.
Ponavliam čitav odlomak:
Da su se svi svagda pokoravali interesima cieline, bilo bi kolešta drukčije, bila bi i -ediekoia. broika u ovim tablicama povoliniia, a naročito cifra dinara, koji su ostali u saveznoi kasi! : (Š)
RASTANAK.
Obuzelo me neko pusto čuvstvo, velika bol kao za nečim izgzublienim. Nema više vatre, nestalo ie šatora, a naša livada leži izgažema i mrtva. Naokolo tek posliednii ostaci logorovania, a zdie ie ioš noćas goriela logorska vatra, sad ziieva velika, crna rana.
Miesto veselih osiećaja i očekivania nečega velikoga — Spoznaia, da ie sve svršeno. Još zadnia razmatrania o kempu: ie li uspio, koliko ie uspio? A u svih nas ono čuvstvo, da smo se na logorištu rastali od dana iakogza omladinskogz života sa svima sretnim i bolnim časovima, s veseliečem i s razočaraniima.
Bilo mi ie iasmo, da smo tim logorom dokazali svoie snažno htiienie i traženie pravoga puta. A uvieren sam, da su oni momenti
radikalizma i dokučivania visokim cilievima bili iskreni i DIG Na tome smo logoru našli svoi put!
i 430