Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

'Nekako mi se činilo, da mi svojom šutniom donekle i same priznajemo, da naš cionizam zapravo miie naš cionizam, da ovisi od OkoO-_ line i da bi samo neke od nas od svoje volie i ne uplivisanc Ti i od kora bile uvierene i aktivne cionistkinje.

Odlučila sam Čvrsto, da o tome pitanju ozbilino razmišliam i da budem cionist bez obzira na to, da li ie itko na svijetu cionist ili niic. Znam, da će samo onda moi cionizam biti čvrst i stalan i da ću samo tako biti i ostati svoi čovjek. A Savez t. i. zapravo RPadni Odbor mora da nam dade iputa, kako ćemo se odgaijati za ovakve uviereme cionistkinie, kako ćemo steći znania, koie ie potrebno, i snage za ostvaremie cionističkih cilieva.

_ Mislim, da bi bilo dobro, kad bi se dievoike iza logora malo oslobodile vašeca tutorstva. Vi ste svi dobri dečki, ali ste ipak samo dečki i zbog toga ne možete shvatiti sve potrebe dievojaka. Kaa mi budemo malo jače, kad povezanost izmedu dievoiaka bude veća, 'kad budemo iedna drugoj iskrene prijateliice (nemoi se smiiati!) —

„onda ćemo moći da saraduiemo s dečkima. Tako ie nekako ecovorila

i Alice Jimkerova na Saboru Vođa, ako sam ie pravo shvatila. Dao Bog, da to bude već do drugoga kempa. Uvierena sam, ·đa će onda logorovanie biti mnogo liepše i za vodstvo i za dievoike

i za dečke. Ne će onda biti izlava, da bi odiielieni kempovi bili boli!

_Ali da se to zbude, morate raditi i vi u vodstvu i mi dievoike... (e)

ŠTO NAM JE DAO LOGOR? ||"

Čuo sam prizovarati, da kemp niije izvršio ono, čemiu smo se :0od niega nadali. I ja sam sam bio u nekim momentima sklon to povierovati. Govore: miie bilo zanosa, nile bilo pravogza, nepatvoreTnoza raspoloženia, samo Se iedampunt pievala himna, a » Fehezakni« su neki nazvali »očenašem«, koji samo odugovlači čekanie ma naš “dobri kakao.

Mislim, da sti ti prigovori potpuno neopravdani. Naša ie omladina prvi put došla na logor, gdie osim zabave treba i raditi. VaTialo ie nositi drva za kuhiniu, vodu za pilo ı za ielo, spremati Iozorište, kuhati hraniti, stražiti noću, dežurati daniu, a pored toga ići ma izlete, na kupanie, na veslanie. Nenavikli liadi, i ako ih ie tai rad često i veselio, ipak su osiećali napornost, pa su uveče obično bili zađovolini, što sun smieli da idu na počinak. Tko bi im zamieriD, što nisu pievali i plesali u beskonačnosti

_Uopće bi bilo smilešno tražiti, da kroz punih deset dana Žiivota vlada glasan zanos. Ta morali su da se izmieniuiu svečaii momenti sa šalivima, ugodni s nevolikima, radosni s mrskima. A to ie upravo naipozitivniia oznaka logora. što ie tu bio pravi praVcati Život sa svim svijietlim i tamnim časovima.

444