Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Iza mahanea i slefa

Daleko ie odavle do Stahovice u Kamwmičkim Alpama. Daleko u kilometrima, no daleko i u mislima. Dalek iz punt iz gradske vreve, iz umornosti i olovne teškoće svakidašniega života, iz toga sviicta punoga formža i taštini u onu mahaneisku slobodu, pod šatore, pod brda, u život, koji teži samo za dobrim i liiepim. I čovieka obuhvata osiećai ugodnosti, kad tai put ponovo prolazi. Onako, kao umorhogza putnika, kad ide do česme, na koioi će osviežii svoje zamoreno tiielo. ı

Ja danas ne bih mogao više tačno opisati tok mahanea i Hicgovih diskusiia, Sve se to već počelo slivati u iedinstvenu sliku. Tek fu i tamo dime mi uspomena koju sliku, koi događaji kao. plamien logorske vatre, koji zapaluca i nestane. Ova ili ona večer u krugu oko žara, po koji razgovor, nekoliko šetnia. No na svemu isto ono označeno za tai mahane: velika čežnia za pDprebrođeniem zapreka bo prošlosti, kako bi se stvorila baza iedimstveme i zaiedničke budućnosti. A fa čežnia ie bila plodna, rodila ie DOrbom protiv svega onoga. što bi bilo na putu toj zaiedničkoi budućnosti. Trgale se uspomene, žrtvovale se.

Život ie na mahaneu bio intenzivan. Mnogo briga, mnogo radosti i mnogo boli. Sastali se liudi, koii se uopće nijesu znali, koji su dosada bili »protivnici«, da ŽiVu zajedno, da vežu pobratimstvo. RBazočaranie i zanos nizahu se kao uzlaz i silaz na krivulii. Pod konac nepravilno. Irivulie ispod horizontalne osi bivale su sve rieđe. Zamosa sve više. Plod ie ovdie: iedinstvena omladina, istih težnia i istih nastoiania, koia treba da sad u radu provede ono, što je kraj vatre, u zanosu i predanosti zamisliln.

A zamislila je mnogo i lijepo: čitav život. Iz prošlosti pokreta znanio, da nikad ne biva ostvaremo sve, što je niknulo u iantaziiji. No iz iste te prošlosti pokreta znamo, da se to više postizava, Što se više preduzima, sa što više ustrainosti i žara se za stvar radi. Zaciielo niie slučai da novi odsiek u razvitku iugoslovenske ŽžidoVske omladine pada ı isto vrijeme kad i pripreme za početak nove, pete aliie, kaošto i niie slučai, da ie najiača kriza u razdoblju četvrte aliie bila i kriza naše omladine. Neka nam u jednom i u drugom slučaiu pogreške prošlosti budu pouka za rad u budućnosti.

240