Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Najnoviia kmjiga o »Habimi«. Berlinski nakladni zavod Heinrich Kclier izdao ie knigu o moskovskom hebreiskom icattu »Habima« Žapravo ta knjiga i miie do niz slika različitih lica iz Habimana repertoara (Dibuk, Golem, Viečni Žid, Jakovliev san) i trfiu erupa na sceni. Bernhard Diebold, poznati niemački publicista naročito na područiu drame napisao je uvod: himnu Habimi.

Uzimaiući u ruke tu publikacıiiu, na korici kole se zgrnuše, u re_ klamskom stilu, reprodukcije neko desetak maski, vraćam se u ona četiri blagdanska dana. što nam ih ie Habima poklonila u Zagrebu. } što su već mnogi rekli, pa i iedan, kritik u Zagrebu, a i Diebold u ovoi knjizi: da ie igra Habime bogosluženie jednom uzvišenom božanstvu harmonične, ekspresivne Židovske umietnosti, toga se u ovai čas i ja spominiem, pa s nabožnošću pred mečim ćistim i velikim listam odbliescima slika, Što snu se prvi puta tako snažno usiiekle sa pozornice u moju dušu, a uz simfoniiu hebreiske riieči, Nešto će od Habimine snage osietit i onai, tko ne vidievši ie na pozormici prolista ovom knjivomi Keller-Verlaga. nešto, a TIInoZo.

U Dieboldovu uvodu ima mešto historičkih podataka o »Habimi« uz naznaku nainoviieg izbora za dalie izgrađivanje »Habimina« repertoara (Diela Sneura. Kaznelsona, Calderon: Kosa Absalomova. Moric Heimann: Žena Akibe). — Što rekoh: Dieboldov uvod jeste himna »Habimi«. Ima u niem odlično zabilieženih zakliučaka o stilu i značeniu »Habime«. ali nije opis, lak prikaz niene umiefnosti. Ne znam bili se takovošto mozlo (dobro dakako) da napiše. »Habima« ie nešto, što valia proživjeti i što se tek tako može da poima. Oni, koima ovakošta. niie bilo dano, neka se late ove knige, da uhvate iz odličnih slika ma i dio. A oni, koji su »Habimu« vidieli i čuli — nima zasigurno ne treba ovu knigu tek preporućivati. -

Woeligang Wejisl: Der Kampi um das heilige Lanđ. Ullstein Verlaz, Berlin 1925, Palestma ie kao Kkolievka triu dominantnih sredozemnih reliciia odvaikada bila značainim obiektom za mnogostitrama izučavania, a niezin ioi ie geografski smieštai na razmeđi triin kontinenata pribavio sVeopsežan interes. Stoga i nema zemiie, koioi bi bilo: posvećeno toliko i raznolike literature koliko Palestini. Moderna ie pak židovska kolonizaciia izazvala Žživu i snažnu struju palestinograiske literature S obzirom na cionislički pokret. Ovu palest. bibliosratiln obogaćuie Weislova kniga iednim vriiednim prilogom.

Sve su to Žive slike, svi se ti događai' duboko doimaiu naše duše, ier su prožeti vierom — dubokom vierom u uspieh i prodahmuti žarko liubavliu. Zbivania ne lete bezlično pred našim duševnim okom, Već u koloritu opreka i strasti, čežnia i heroiskih diela, Svoim sažetim, a opet toplim stilom pisac olakoćuie, fe nam sadržai knjige postaie snažnim duševnim doživliaiem. Ova kniga — dielo odličnoz Žid. publicista i oduševlienoz cioniste — imade prefenziia za širokim čitalačkim kruzom: informativno dielo ima da pouči ali i da učvrsti u VicTI.

K svestranom ispitivaniu faktora. koji odrediše tempo Žžid. kolonizaciie Palestine (Engleska, Arapi, Evropske sile) dobro dolaze izvaci iz dokumenata, prilozi k poviiesti Blizoz Istoka i dviie karte, a razumiievanie olakoćuiu i mnoge uspiele foftogrrailie. — Tkogod će istraživati žid. kolonizaciiu Palestine, ne će moći da mimoiđe ovo dielo, a naša omladina mora nemitiovno da ga Čita.

Pavao Wertheim.