Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Fragmenfi s mahanea

Stari ionski filozot Tales iz Mileta došao ic do zakliučka, da Je voda Dit sviigčta, »ier sve mastais od vode i opet postaje voda«. Nko se i ne bih s time složio, ipak sigurno. ustvrđuijiem. da ic voda jedna od naiboljih stvari na ovomu svijetu. Naročito u vruće ljetno doba. Još i više na mahaneu. — Ne znam, da smo mi na mahaneu bili praliudi, ne bismo li našu riieku Bistricu i onaj »bazen« označili sijelinia naibolieg boga. Tako smo samo uživali u bogodanom kupaniu. Na kupaniu i priie iela bili su liudi odista veseli. Drugdie su bili nekako ozbilini ili najviše u stepenu »galgenhumora«. Jer kona'Čno »sve ie to liiepo i dobro«, ali u onoi omari svakako ie interesantniie kupanie od raznih riešavania problema i raspravliania o uspichu i neuspiehu našem et cetera generis eiusdem. Uostalom: sve u svoje vrijeme. Da ie bilo na moje, ia bih po danu odredio kupanie i odmaranie, a podvežc bih prod:iliio pa na logorskoi vatri nastavio naše zaiedničNk ce razgovore (a ne dosađivanie po danu, a onda uveče iza dviie tri piesme »fairamt«).

*

Na mahaneu smo. doživjeli petke i subote. Onda se molilo. Moilio ie Šalom ili Karči. — Večernia vela padala bi sa planina na naše logorište, a »općina« bi upravliala Tvorcu svoje molbe i zahvalmice. Kao pred 5000 godina i kao ostali milijuni našega naroda. Nehotice mi ie ondie stojeći uvijek padalo na pamet, kako ie Žžilav naš narod. Jak unatoč starosti. raširen unatoč pokolia, pun viere umatoč udaraca sudbine. Svaki neka moli svojim nutarnjim glasom Bogu, svaki neka radi za narod.

Ja sam došao na mahane četiri zadnia dana, a Samuel na tri. Mnogo smo, mnogo mi razgovarali. Najiugodniji su bili naši razgovori podveče na brdu, odakle se lijepo vidielo logorište. U večernioi tišini, kada su zamirali danii poklici, mi smo tiho razgovarali. Razgovarali, ier se u nama nešto sleglo, što ie moralo van. Tiho, ier ne htiedosmo narušiti svstost večerniega mira. Ovdie onmdie plamsa svijetlo na logorištu, lete prve iskre logorsse vatre, a mi ZOVOTImo o prošlosti i bujućnosti. Nas, naroda. Mi smo narod, mi svi. O sadašniosti se ne govori. Toje Život. Život se živi. — Noć kroči sve dalie i dublie, vatra plamsa poput žutog dragulia, naši raZZOvori umukoše. Mi silazimo s brda.

* O zalazu sunca znali smo Samuel, Čiča i ia poći u šetniu i razgzovarati. O nama samima, o značainim pojavama u našemu omla-

dinskom pokretu. Čiča ie govorio plameno — kao i uvijek. — Samuel iednim nutarnimm oduševlieniem. Govorili smo o religiji, o SsO-

255