Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

\ | i

-_2 NN:M Mg. MMI OTR SR,

»Lanoar«. Upoznati iednu ideju ili insti#uciju prvi ie uvjet da se neko oduševi ı zktivira za niu. Ova ie spoznaja rukovodila Direktorij Keren kaiemeta u Jerusolimu koji ie u posliednie vriieme posvećiyao Ilaročitu pažniu — uz propagandne Drošire ı članke — izdavanju edicija za upoznavamie Palestine. Kao prvi plod ovoga sistematskog rada izišla je antologiia Palestine »Sefer Haarec« u redakcii Jakova Fil mana. Sve što ie uvršteno u ovu antologilu, ne bi moglo izdržati preciznu kritiku. Jednako bi se moglo prigovoriti i samoi Đodiobi gradiva; ali pozitivna ie vriiednost skupliene građe neprocienjiva.

Direktorij Kkl-a išao ie korak dalie i ·'osnovao palestinsku biblioteku »Lanoar«. Cili je biblioteke da omladini pruža mogućnosti »upoznavania novog Erec Jisraela, njegovih naselia, prirodnih poiava, istoriskih miesta, „puteva njegove izgradnje i niezovih velikana«. Knjižice ove biblioteke namijeniene su u prvom redu omladini, icr ie ona avangarda rada za Keren kajemet i ima najviše interesa za sve što je u VEZ, s Palestinom. Dosad ie izišlo & knjižica ove biblioteke u opsegu od 70—90 stranica. Imam pred sobom samo prvih šest, a i ove su dovolian dokaz da ie biblioteka na doĐrom putu i da će apsolutno udovoljiti svom programu. Ove knjige donose monografije o kolonijama Nes Ciioni, Mikve Jlisraelu, Rišon Leciionu i Daganji, zatim radove o Mrtvom Moru i šumama u Erec Jisraelu. Sve su one pisane dosta zanimlji. vo pokazujući na tolike poteškoće i borbe koimma ie obiliežen svaki korak palestinskog zemljišta. Opis Daganie toliko ice srdačan, jer ga je dao Josef Barac, suosnivač kolonije, koji ie ioš i danas iedan od vođa palestinskog. radništva. Radovi o Mrtvom Moru i šumama Erec-. Jisraela pisani si stručno i s mnogo liubavi za predmet, no nipošto nisu suhoparmi kako znaju biti slini radovi. Hebreiski ie jezik razumliiv i onima koji ne vladaiu potpuno njime.

Osim spomenutih izišle su ioš ove dviie knjige: Pehovot od Smilanskog i biografija rabi Jehude Alkalaia. On ie rođeni Sarajlila. Bio ie rabin u Zemunu i poznat kao iedan od preteča modernog cionizma. VieTojatno će bar ova kniižica naići na dobar prijem kod Jevreia naše Kralievine.

Knjižice su vrlo ukusno opremliene, ukrašene s više liiepih slika i vrlo umiereTie cilene,

Bilo bi zaista poželinio da sisvaki koji donekle razumije hebreiski nabavi knige biblioteke »Lanoar«.

Jakov Maestro

ČASOPISI

»Revue der „ugendpresse«. »MWevija omladinske štampe hoće duhovno približiti prostorno rasiiane grupe omladinskom DOkreta. Ovdie će omladina medusobno da razgovara po svojoi vlastitoi štampi i da se međusobno podučava. U svemu: to ie nialeni prinos Egzekiutive jačaniu omladinskog poxreta«. Ovo je geslo upisamo na uvodnom mijestu svakog broia te »revilć emladinske štampe«. Dosad ie izašlo pet brojeva ovog šapirograliranog mijesečnika šio ga za Svjetsku cionističku organizacilil izdaie dr. Wemer Bloch u Berlinu unatrag nekoliko mjeseci. Ovi brojevi vrše u punoi mieri postavlieni program. Nema takc reći nijedne grupe pokreta cionističke omladine koja nije u toi reviji po svoioi štampi progovorila cionističkoi omladimi svijeta. Naročito jie bila sretna ideia da se čitav jedan broi posvetio programatskostatističkom prikazu gotovo svih cionističkih omladinskih grupa u svijetu (br. 4 od iuna o. g.). Ko tai broi prouči, imaće pred očima zaokruženu i stvarmu sliku o ciomističkom omladinskom pokretu: o ideologiji omladine, o broju organiziranih članova, O štampi, o hahšari itd. | o radu i o programu našega Saveza pisano ie u toj reviji u nckoliko navrata.

Bezuslovno ie potrebno za svakog ko ima interesa uputiti se potanko i tačno iu dielovanie cionističke omladine u sviieiu da proučava broieve ove »Jugendpresserevue«. Nehed Jichak

»Haaviv — Prolieće«. Izišao ie iz štaimpe 1 broi VIII godišta ovog odličnog ća-” sopisa naše židovske mladeži. Poput ranijih broieva i ovai ie uređen vrlo dobro. Tai broi donosi izmedu ostaloga Šalom ben Cvijev članak o događajma u Palestin:, Ben Jossfov članak o M. Mendelssohnu, preradbu priče o tri prstena iz Lessingove drame »Mudri Natan«, agadu o kraliu Davidu, nekoliko piesmica i slika s opisima naših pokoinika (Louis Marshall, dr. Solomen Alakalai). Pored spomenutih priloga imade ih ioš čitav niz. Svi će bez sumnicč dobro poslužiti svakom našem židovskorn dietetu, Preporučamo svim židovskim roditeljima da nabave »Haaviv« za svoju diecu. On će ih oplemenjivati kao liude i povezati sa svetom idejiom obnove Ciiona..