Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

BIOGRAFIJA ALBERTA EINSTEINA

Albert Finstein ie rođen 14 rnarta 1379 ge. u Ulmu na Dunavu. Kad mu ie bilo pet godina, preselila se miegzova obiteli a Mimnchen. U roditeliskoi su mu se kući jiedva držale Židovske tradiciie. Religiozna se ćud mladića iačala židovskom obDbukom kod privatnog učitelia Freya. Bibliin mu ie bila dubok etski doživliai. U školi ie doživio prve ispade antisemitizma. „Kao srednioškolac ie vlastitim razmišlianiem našao dokaz za Pitagorin poučak čilu ie definiciju znao no bez dokaza. Kad mu ie bilo 15 godina, proglasio ga ie profesor matematike zrelim za sveuičilište.

1594 godine preseliše se Nliegovi roditelii ın Italiiu. Einstein ie pošao u Švaicarsku da uči mateinatiku na politehnici n Zurichu. No mile bio primlien u tai zavod. Posiećivao ic školu kantoma Aarau gdie se bavio O optikom tielesa u gibaniu ili točniic: ONO isijavaniem iicelesa koja se gibajti re- WO

lativno prema eterm. U io vrijeme 1 PROF. ALBERT EINSTEIN padaju prvi počeci teoriie relsfivVic slavio ie ove godine 50 godišnjicu života teta.

Mladića ie zabriniavala materijalna budućnost. Studirao le na učite!iskoi školi tehnike u Ziirichu od 17 do 21 godine da se pripravi za učiteliski stalež. Ali on nile mogao da dobiie miesto na gimnaziji, ier nile bio Švaicarski držaVHamin. 1901 zg. stekao ie konačno švaicarsko državlianstvo u gradi Zurich. Dobio jie namieštenie kod švaicarskocz patentaogz ured gdie ie od 1902 e. do 1900 ge. bio tehnički vieštak.

Usred niegove prakse nastadoše ona klasična diela koia su donosila revoluciiu fizikalne nauke: »() stvaraniu ı promieni svijetla«. »Q' tromosti energiie«, »Zakon Brownova zibania«, »Flektrodinamika tielesa u gibaniu« (u ovoi ie već raspravi sadržana revolucionarna i osnovna ideja speciialnog relativiteta).

Iza kako mu ie ponuđena stolica u Bernu, sliiedio ie 1900 g. pozivu za izvanrednog profesora teoretske fizike na sveučilište vw Zurich. 191i S. postao ie redoviti profesor niemačkogz sveučilišta u Pragu. U ieseni 1912 z. povratio se na politehniku u Zirich. !J prolieće 1914 ge. pozvan ie na prusku Akademiiu znanosti ui Berlin s pravom docirania na sveučilištu ı imenovan direktorom novoosnovamnogz fizikalnor instituta cara Vilima. Ovdie ie dovršio svoie radove o teoriji relativiteta. Teoriiom relativiteta postavliena ie fizika na DOSVS HOMI temeli. Bez te bi teoriie bila nemoguća naivažnija otkrića naročito na područiu atomistike.

1921 ge. dobio ie Einstein Nobelovii nagradnu za fiziku. On ie i redoviti član amsterdamske Akademiie znanosti, profesor sveučilišta u Leydenu, gdie svake

O