Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

OMLADINSKI PREGLED POKRET HAŠOMER HACAIŠA

Hašomer hacair obuhvata 35.000 članova u 16 zemalia: Poliska, Galiciia, Rumuni ska, Litva, Letska, Čehoslovačka, Bugarske, Austrija, Belziia, Madžarska, USA, Brazilija. Argentina, Rusiia, Francuska, Kuba.

Hašomer hacair je pokret za nacionalnu i socijalnu obnovu židovskoga naroda s težniom da se izgradi židovski radni narod u u Erec Jisraelu. Hašomer hacair odgaja Židovsku miladež za učešće na dielu radničkog staleža u Frec Jisraelu te za lično i kolektivno ostvarenie halučke misli izgradniom halučkih stanica i organičkih kibuca.

Ovai pokret podaie svojioi omladini nacionalne vrednote, cionističku spoznaju, sOcijalističku svijest. lim ie privodi produktivnom i socijaliom radu za narod. Odgoija Hašomer hacaira temelii se na omladinskoi psihologiii a izlazište ioi ie pojedimi individuum. Glavne su odgoine zadaće: jačanje ličnih svoistava i gajenie liubavi za čin, dielo. Zbog toga se potiče sintetična odgoia kojia će ćudorednom podukom i skautskim metodama istodobno ojačati karakter svakoga pojedinca i pridoniieti kristaliziraniu niegove nacionalno-sociialne ideolovije. Vodjia ie osnovica i izvor za rad. On daie impuls, on je u meposrednoi Vezi S omladinom, on dieluie, ier ie ličnost. Pokret se dijeli u tri grupe:

1. Omladinci od 10—14 gzodima, za koje ie označno da im se gaie tiielesne sposoDnosti i budi smisao života u zajednici.

2. Omladinci od 14—17 godina. Jača se ličnost, potiče se liubav za svestranim ličnim obrazovaniem,. podaiu se temelji mnacionalno-socilalnoz nazora na svijet.

3. Omladinci preko 17 godina. Oni se neposredno pripravliaiu za Život u kibucima u Erec Jisraelu.

Kibuc arci koji obuhvata sve šomerske kibuce u Erec Jisraelu osniva se na zajedničkoi tendenciii za borbu i dielo. Kibuc arci je organički nastavak zgalutskog Dpokreta te pretstavlia organizirano diclo ŠšOmerskih kibuca ı Erec Jisraelu. Obzirom na političku oriientaciiu Hašomer hacaira valia istaknuti da ie zbog jednovitosti DOkreta zabranieno niegovim članovima da se organizuju u bilokojoi partii. U galutu ie to samo odgoini pokret. Odnosi su Hašomer hacaira prema Brit hanoaru pozitivni. Hašomer hacair izdaje pored mnogih glasila u razmim zemliama. istoimeno svoje središnie glasilo u Poliskoi koie izlazi od 1926 godine polumiesečno na hebreiskom ieziku.

KNJIŽEVNI PREGLED HEBREJSKA KNJIŽEVNOST

KANT U HEBREJSKOM

U novohebreiskoi je književnosti majsiromašniie zastupana filozoiska literatura. Ovo će se činiti u neku ruku čudno, icr ič sredovječno Židovstvo stvorilo bogatu filozofsku literaturn na hebreiskom ieziku i ier ie gotovo u svakoga duhovnog Židova razvijena velika sklonost filozofiranju. Bilo ie dakako u majnovije vrijeme pokušaja da se hebreiskim čitaocima rasklopi misaoni svijet velikih filozofa · (Spinoze, Platona, Nietzschea i drugih) ili odličnim priievodima njihovih diela ili sintetičkim prikazima njihovih filozofskih sistema. No svi ovi pokušaii nisu bili kadri da u hebreiskog čitaoca probude interes za filozofiju ili da stvore

opsežniju hebreisku filozofsku literaturu. 1 ako se desilo, da je i; sam Kant, čija ie filozofija našla upravo mediu Židovima naj-

znatniie svoje pristalice i pobornike, tek netom ušao u staronovi hram hebreiske književnosti. 1924 cg. izišlo ie diclo »Kritika čistog uma« u hebreiskom priievodu Junovwritza u Jerusolimu. 1927 g. izdana ie u Tel Avivu vrijedna knjiga »Hafilosofiia. šel Imanuel Kant« Huge Bergmanna, knjžničara hebreiske narodne i sveučilišne knjižnice u Jerusolimu.

Međutim: Kanta valia u hebreiskom posmatrati kao novinu samo s obzirom na. mičvova velika i teška diela i golemu zgradu njegova sistema. Kantove misli i nauke, pače i pojedini odlomci iz niegovih diela, bili su poznati već mnogo priie hebreiskoi književnosti. Naiznatniji (a moguće i jedini) hebrejski filozof Novoga viieka, Nahman Krohmal, obradio ie mnoge Kantove tečmeline misli u svoiem zlavnom dielu »More nevohe hazman« (Lavov 1851 g.). Prvi pokušai da se Kant prevede na hebreiski iezik nalazi se u literarno-znanstvenom časopisu »Haneše« (1863 g.), gdie ie otštampan ofsjiečak iz »Kritike čistog uma« na hebreiskom ijeziku. Kratak prikaz Kamtove nauke daie Mieses u svoioi povijesti nove filozoijie »Korot hafilosotfila hehadaša« (Leipzig 1887 cg. ). Recheles ie preveo Kantovu studiju »O moći ćudi« na hebreiskr pod naslovom »Mikoah hanefeš« (Krakov IS&1 g.).

Hugu Bergmanna ide zasluga da ice napisao prvo veće hebreisko dielo o Kani. Već ie a formalnom pogledu Bergmannova knjiga tvorevina koja zaslužuie neograničenu hvalu. Treba pomisliti da ie unatoč snažnome razvoju hebreiskog iezika u DOsliednim deceniima veoma teško Kanta hebreiski interpretirati. Već sama Kantova