Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

OMLADINSKI PREGLED RASCVAO SE DAH PROLJEĆA

Ne imaiućči prilike da prisustvuiem koiemu od naših nedavnih satanaka, neobičny mie se radosno doimiše glasovi mojih priiatelia da su svi sastanci liiepo uspieli: da su učvrstili cionističko vierovanie omladine, da su pojačali cionističku odgovornost omladine i da su prema lome izvršili svoju mriisiiu. LI

Sastanci su prošli. Omladina se razišla domovima. A vani ie prolieće... U čas kad se u prirodi budi novi Život, u mili potitravaiu osicćaji, nastaiu misli: o nama, o našim dužnostima, o izgradivaniu naših duša. Neka mi jie dopušteno u tai čas, kad se omladina posliie liiepih sastanaka našla kctkuće, uputiti izričaie tih misli i osiećaia svima onima u našim redovima kojima ie ezbilino do duhovne izgradnie sama sebe. Možda ie za to upravo naizgodniji sadašnii čas kad su sastanci oduševili mlade liude i kada treba potenciranim intenzitetom vršiti dužnosti.

Pored općenite ideologziie našega pokreta mora si svaki poicdinac u našim redovima da stvara svoiu vlastitu ličnu ideologilu svoje duše. Mi dolazimo svakoga dana u dodir s vaniskim sviietom. Mi moramo da vršimo dnevice različite lične zadatke, Haši putovi teku u vrlo mnogo smierova i rai smio angažovani u raznim milieima. Naš Živct tako biva razdvajan i kidan, iedinstvo duše i harmoničnost ličnosti teško će moći da se održe: i mi ćemo se izgubiti. Izgubićemo se u vrevi borbe za kruh svagzdanji, u pličinama vajne filisteriie, plitko ćemo se utopiti neiunački i bez borbe. A kad tako izgubimo dušu svoju, izgubićemo sc i za svako vriiedno preduzeće u liudstvu. Ja ne velim da ie borba za kruh svagdanji zlo i sramota, štaviše ona ie iasma i

razumliiva potreba — to uzvišeniia i plemenitija, što ie teža i mukaotrpniia — ali miene instinktivno mrzi i odbiia način Ži-

vota ome vrste liudi koiima ie ta borba za kruh iedina i posliednia svrha. i na koncu se pretvara u lakomost i u gramzivo ZZTtanie imutka. Takvim ie liudima svaka duihovna težnja strana i suvišnnm, smiješna. Tek katkada možda — siede li u teatru ili na koncertu. slušaiu li predavanie koiez fi-

Iczota ili kniiževnika — i oni se siete ko kroz san: ah, da, i mi smo nekad »težili, ali to su bile dietiniarije mladosti... pa

začas zaborave {u dietiniarilu mladosti. i sve je opet monotono i svagdašnie kaošio je bilo i priie. Ali mi ne smiiemo izgubiti svoiu dušu, mi ne smijemo izdati zavjet da ćemo vierovati u čuda, ier sam tako smo danas došli toliko daleko, što ie Ferzl vierovao u čuda.

Često sam slušao priiatelie koji su Zovorili da mi moramo sav naš lični život zatomiti, ako se radi o radu za pokret, da moramo svoje lične čežnie zapostaviti pred zahtievima pokreta. Ovo ie skroz naskroz kriva nauka. Nauka kojia ie kadra prije ili kasniie svakoga pojedinoga traino odbiti od pokreta. Ako mi zatomimo i zapostavliamo svoje nailičniie. to onda znači da prodaiemo i izdaiemo svoiu dušu. Kad sms izgubili svoiu dušu, onda više nismo dragocieni, onda smo šablone. A od šablon pokretu slaba korist. Ali da se dobro raznmjiliemo: pod ličnim ćežniama ne mislim težniu za jednodnevnim i bijednim niskoegoističnim užicima -_— te mora zatomiti i pregaziti svako — već mislim težniu za dulovnim stvaraniem, za usavršavanjem vliastite duše, za osposobliavaniem za suradnmiu u općećoviečanskim zadacima. Te lične ćežnie pokret ne smije i neće zatomiti, icr one teku i moraiu da teku uporedo s mijegovim intenciiama. _

Na pojavi koju zovemo COVJEK nainlemenitiia ie njecova duša. Po nioi i jest sve, Druzo ic podređene vrilednosti. A zadaća ie jednoga odgoinoga i obnovnogrud pokreta da u prvome redu teži za tim kako bi svaki njezov pripadnik ostvarivao zadatak usavršavania i harmonizovania svoie duše. Rekoh da nas rasparčanost u valjskome svijetu prigušuje, da nam prijeti uništiti iedinstvo duše. A mi se borimo protivu te opasnosti! Posizaniem za mislimia velikana duha koji su i sami prošli tai trnoviti put do iedinstva svoje duše, poniraniem u sebe sama ispituiući svaki dan svOle težnie i svoja djela, mi ćemo stvarati osnovice svoje lične ideologiie.

Zadaća je svakoga poiedinoga nas da izgrađuiemo svoic ličnosti, da svaki budemie jaka ličnost. Neka bude od nas daleko onakav demokratski ideal, koii teži za zaiednicoem bezlične mase, mi treba da težimo za zajednicom jakih ličnosti. Samo takve nas pokret treba. Jer tada neće naši činovi biti slučaini, polutanski i od vremena na VTIileme — nmezo: postojani, čitavi, traini i UStrajni. Takvi treba da pođemo u život, smieli i neboiazni. Dolaziće teške lične nesreće, zaviće nas u crno mnoza vlastita tuga — ali mi ipak nećemo pasti mrtvi. To ie onaj veliki amanet koji valia zauvijek sačuvafi srcu kao baštinu iz pokreta: izgrađivati i jačati svoju ličnost, harmonizovati svoju dušu.

I nikada ne klonuti, vazda, pa već daleko daleko od srećnih vremena mladosti: MAUGIT/OJV2a 0 1.0 IET OVAU 0I TI ČL a a

U prolieće 1930 Pavao Wertheinmi

166