Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

BUDIMO SPREMNI!

U prošlom Dbroiu »Hanoar«-a (broji 0—7 od marta – aprila 1930) čitao sam članak Paie Wertheima »O našem životu«. Odlučio sam da obielodanim u »Hanoar«-u uvodno slovo koje sam održao na spomenslavi za Josefa '"Trumpeldora, priredenoi od Literarnih sastanaka u Zagrebu. ier držim da ću time dati prilog raspravljaniu pitani4, iznesemih u Wertheimovu članku. I:UK;

Imade časova u životu čovieka (potom zaiednice i čitavoga naroda) koji su otsudni za niegov budući život. To su oni časovi na raskršću pojedinčeve sudbine Koji postaju pokretači niegova daljiega života, U te velike časove — Stefan Zweigz ih zove »Sternstunden« — ako mislimo na sudbinu čitave narodne zajednice, kanda zastane u istoriji naroda bivanie na jedan čas: čitavo težište počiva na velikanu, na herojskom poiedincu. Niega ima da sliiedi zajednica.

Svakome se čovjeku bar jedanput u životu pruža prilika da doživi takav čas. Mali i nsjiaki više su prestrašeni no usrećeni tim časom. I on prodie pored njih u nepovrat. Oni ga nisu osjetili, spoznali. Spoznati tai čas ti. biti spreman na ni, znači spozuiati svrhu Života, izvršiti svoi cili. Biti u tai čas — tha zauvijek sretan. Da, osjetiti i spoznati... ma Dbilokoiem područjiu čoviječije alirmaciie.

=

Jedan od naivećih u istoriii našega obnovnogz pokreta bio je Josef Trumpeldor. Odrastao u okolini relativno otuđenoj židovstvu, voinik u redovima jedne od evropskih armija, zaroblienik u dalekoi zemlji daleke Azije — a ipak nalazi sigurno i odlučno put svome narodu. U boinim redovima izgubio je jednu ruku. To ga ne sprečava da iednom rukom izvrši više no mnogi s dviie ruke. Sakupi mlade, duhom i tijelom snažne liude, vodi ih »hBumku života« gdje nebojazno daiu svoje mlade živote za svoi narod. On u posliedniem času svoga Života poziva drugove »neka izdrže dc posliednieg časa«.

A mi, haverim, šio činimo mi?? Ispunjamo li mi sve Što od nas traži narod, Žrtvujemo li mi za zemliu koja nas treba?? Držim da ie naš rad za marod i suviše bliied, slab, nekoncentrisan, nejedinstven — rasparčan, okazionalan, povremen.

Neka nas dva putokaza iz novoga Erec Jisraela obasjiaju i pouče: heroiska smrt kod Tel Haia, simbol harmonizovane fizičke snage i duh sa Har Hacofima gzdie se u seminarima i laboratorijama hebrejskoz sveučilišta oduhovliava novo židovstvo novoih naukom. Sinteza fih dvaju putokaza mora

da bude osnovica za jačanie našeg ciomističkog rada, iačanie do maksimuma.

Josetf Trumpeldor dao nam ie više od pouke kad ie rekao: »Mi živimo u odlučno vriieme. Prilike se u svijetu razvijaju neobičnom brzinom. Moćni pokreti naočigled ruše stare vrednote i stvaraju nove. Put ie pred nama otvoren. Možda će nas novi val! ponijeti put Ereca. Jao nama, zateče li nas tai val nespremne.«

*

To ie bitno za današnie stanie u našem pokretu: nismo spremni. Oni koji su nas predvodili bili su spremniji. Na nama ie da povratimo priiašnie oduševlienje. Na svakom pojedincu. Jedino onda, ako bude svaki od nas mogao iskreno da ustvrdi za se: spreman sam, onda ćemo biti dostoina omladina svoga velikog časa.

Spremaimo se za SVOj Veliki čas eda ga onda potpuno spoznamo!

Ivo Kraus

JEDAN NEDOSTATAK

Hoću da pišem o iednome nedostatku redovima našega omladinskogza pokreta ı vezi S istim tim nedostatkom u redovima našega Židovstva. Padi se o interesu, tačniie rečeno: o neinteresu za Židovsku literaturu koja je nastala i nastaie pod utficaiem cionizma. To vriiedi jednako i za literaturu na stranim jezicima, i za prijevodnu literaturu i za originalna diela na našemu jeziku. Ako ie interes u redovima staTijih za tu našu knjigu malen — ili barem mani, no što bi smio da bude — to ije ioš nekako oprostivo, i može da se shvati. Ali kada se radi o omladini, onda se takva činjenica mora radikalno da osudi.

A o čemu se radi?

U našim glasilima, (»Židov«, »Hanoarx) redovito izlaze recenzije o knjigama, broširama i časopisima koji su vrijedni i koje valia čitati. Ako mi naime vjeruiemo da smo Živa čest židovskoga obnovnoga pokreta i ako vieruiemo u obnovu našega vlastitoga Žžidovstva tim učešćem u cionizmu, onda moramo nastojati da podržavamo intenzivan i Živ kontakt sa čitavim duhovniin stvaraniem u središtima toga pokreta obnove. To više, ako smo si svjesni da ie naše Žžidovstvo podosta labavih temelia, te ga moramo i te koliko iačati, učvršćivati, hoćemo li da ostanemo aktivna iedinica dauašnjega Židovstva. A literatura, knjige ta indirekina izmiena misli s autorima iz daleka sviieta — mogu da nam približe zbivanie židovstva po čitavome svijetu, da nas potaknu na razmišlianje o našemu vlastitom židovstvu, da nas upute u židovsku problematiku. Ukratko: da mas Židovski

168