Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

HANOAMR

REVIJA ŽIDOVSKE OMLADINE JUGOSLAVIJE

(DOTDOPLLN jan JUN 1930 BROJ 9

PAVAO WERTHEFIM: ČEŽNJA, VJERA, DJELO

Naš ie odnos cionizmu duhovni. Naša ie veza s cionizmom ličm a. "Time rekosmo da smo radom u pokretu mobilizovali naše duhovne snage i da smo radili sa sviiešću lične odgovornosti, sa znaniem da niic pokret za mas stvar hladnog saznania nego iedna vrednota naših razbuktalih i uzavrelih mladenačkih osjećaia. Ako naš odnos cionizmu niie duhovni, ako naša veza S niime nije lična, onda smo samo ravnodušni posmatrači zbivania, pasivni i ieđeni hladnokrvnici. bez strasti i života, bez goleme čežnie ı vjere. Naš ie put koračania: mladost i čežnia, snaga i viera, volia i dielo.

Mi uwuvilek tražimo čitavogza čovieka. U toi rileči rekosmio sve. Mi možemo da znamo za političke i kulturne kompromise, za teoretska pĐopuštanis iu diskusijama i za promienu misli o mnogim polavama u ŽivOtu, ali mi nećemo ine možemo da znamo za rasparčavanie duše čovieka. Ili smo odani čitavim bićem svojim iednome stvaralaštvu, ili uopće ne budimo! Dužnost ie stvaralaca da u svakome svom dielovaniu budu potpuni. U svakom času života i u svakom dielu treba da bude čitava individualnost čovieka. Ako razgraduješ i rušiš, ruši dokralnm kako bi mogao graditi i stvarati novo dokraia. Ako čezneš, čini to dokraia, ako vieruieš, vierui dokraia. Nikada i nikada niko neće moći da zamijeni ovai put boliim. Jer samo iz čitave i iednovite duše mogu da niču pomladeni i novi svietovi. Zaista, ta se spoznaia ne može da miijenia. S niom stoji i pada -svaki rad. Aut sint, ut sunt — aut non Sin.

Na početku je vazda čežnia. U duši čovieka budi se potreba da se negdie iživi. Traži srodne duše kojima bi mogao govoriti o SvoOiol čežnii, traži zaiednici koia bi mu pomogla do stvarania.

Ako ste bili puni liubavi životu, ako ste osiećali u sebi previše goleme snage i volie, onda se u duši vašoi rodila čežnia. Strasna i lijepa. Možda niste znali točno i određeno otkud ta čežnia i kuda ćete s niome, ali ste instinktivno osiećali da u vama nešto gori i cvate, da vas svaka travka ma rubovima staza neizrecivo oduševliava, da svaka i naisitnila i naineznatnija liepota, snažno razgara u vama liubav da živite, da stvarate. Daleko od toga da ugledate u tim Osiećajima odraz neke sladuniave i slabačke sentimentalnosti koja nečujno i