Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

CILA SANDEL |I CVi ROTHMULLER: MOJSIJA EDMONDA FLEGA

Od ove knjige nema liepšega dara ni za koga izmedu nas. U njoi ie Dpoviiest skupliena kao u zrcalu koie ie malo izbočeno, pa se zrake lome pod kutom, pod vidokutom najaktuelnijih osiećaia današnieca ZŽidova koji ie od modernih historiografa naučio da u Moisiji vidi realnog: vodu divliih beduinskih plemena, a ipak u duši nosi lik za koji pravo ne zna ie li običan čoviek, ie li nadnaravno biće ili čak samo neka ideia. U nioi ie poeziia ioš važnija od historiie, icr ie nesumniivo da Flegov Moisiia, ako ga mjerimo znanjem kole smo stekli o vremenu i o prilikama onoga vremena u kojemu ie Živio, nile mogao da egzistira.

No ako niegov Moisiia niie egzistirao u danima izlaska iz Egipta, a ono ie upravo ovakav egzistirao u mašti nebrojemih naraštaieva Žžidovskoga maroda. Fleg ie pokupio razbacane izreke o Moisiji, skupio različite legende koima ie narod iskitio niegov ŽiVOt, povezao ih u biogzrafsku cielinu i time nam prikazao onoga Moisiiu koji je vazda bio vođom Žžidovskoga maroda i koji će ostati vođom Žžidovstva doklegod bude židovske zaiedmice.

Ne može se zamisliti židovstvo bez Moisiie kao što se ovai Mojisiia ne može zamisliti bez židovstva. Treba da nam bude jasno: Bilo ie zaciielo mnogo plemenitih vođa na sviietu:; mnogi su od nih namrli etskih nauka i životnih mudrosti. valianih zakona i obrednih forma; mmogi su bili sviietao primier plemenštine i svih vodđinskih vrlina. Ali is malokoiji stekao toliko univerzalno značenie kao Moisiia, ier je malokoii imao za potomke i nasliednike svoga duha zajednicu čitavu i otpornu kao što ie ŽžidovstVO, koje ie svome DrVOoOm vodi, autoru osnovnih narodnih vierovania, stvoriteliu vjere i začetniku naroda, sačuvalo traian spomen, iako mu ic kroz tisućlieća oduzimalo individualne i liudske značaike. da naizad od historiiskoga Moisiie ostane možda samo ime, a i ono po svoioi etimologiii posve krivo tumačeno.

Egipatsko ime Moše (koie znači »diiete«) već 1e Biblija tumačila hebreiski: »Izvičeni«, ier ga ie Faraonova kći izvukla iz vode. Ovo ie upravo simbol kako ie židovstvo već od prvoga početka pridavalo Moisiii oznake nadliudskc veličine kiteći niegov život samim neobičnim i značainim doživliajima. Židovski ie narod iz beduinskoga šeika stvorio duhovnoga pastira kao što ie iz ratobornoga posglavice Davida stvorio kralia mira, preteču Mesije, a iz orijentalskoga tiranina Salamuna velikoga mudraca.

Moisiia se. dakle, ne može zamisliti bez židovstva. A isto se tako Židovstvo ne može zamisliti bez Moisiie. Morao ie da se na početku narodne poviiesti nađe tvorac koji će iz divlie gomile stvoriti zaiednicu, pučka vierovania prekaliti u narodnu vjeru, različitim plemenskim težniama dati iedmovit pravac. surovim ličnim nagonima izdupsti etsko korito. Samo ovakav čoviek može da podari pustiniskim beduinima domaiu, samo on ih može da vodi četrdeset godina i da ih dovede u zemlju koju će posliie da zavole toliko, te će im postati naidubliim uviereniem da ie upravo ovaj siromaški komadić zemaliske DOVTšine od Boga obećan tome narodu.

Moisiia i židovstvo tako su povezani, da tvore neko iedinstvo. Niiedan čoviek priie niega i nijedan posliie niega niie stvorio ovakvu zaiednicu kojia ie svojim vierskim spisima pod niegovim imenom utiecala na čitav sviiet. Zato i nijedna zaiednica niie toliko povezana sa svoiim herosom, a da ga ipak nikad Tie prestaje smatrati čoviekom koii i pored svoje božanske aureole ima DOSVE ljudskih pogrešaka.

247