Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

STEFAN ZWEIG: JEREMIJA

(Scena iz 6 slike »Jeremias«, eine dramatische Dichtung)

»Eno. dan se primiče hraju, a noćne sjene rastu sUeč veće. ije: re mji ja) VI, 4:

(JEREMIJA stupa u pratni mačonoše koj na mig krala Cedekiic odmah odlazi. Njegovo je lice bliiedo i mršavo. Oči gledaju kao iz mrtvačke glave crno sa biieloga, koštuniavoga lica. On gleda u CEDEKIJU mirno i liubopitno). CEDEKIJA (nakon kratke smetnie): Dao sam te dozvati, Jeremiio! Zašto smućuješ moi mir? Zašto pievaš noću kad svi spavaju. Zar ti nemaš sna?

JERFMIJA: Onai, koiemu ie bdieti nad narodom, ne može da ima sna. A ia sam postavlien da bdiiem i da čuvam.

CEDEKIJA: Što govoriš, Jeremijio! Nije sada vrijeme mirovania u Jerusalimu. Bogami, ni ia ne počivam. Viiećao sam sa svojim doglavnicima, ali se moia duša nije mogla da smiri. Saslušao sam svoje istomišliene prijatelie, ali želia mi ie da čuiem onoga koji ie protiv mene u Jerusalimu.

JERFMIJA: Nikad niie moie srce protiv tebe bilo, kraliu, samo mola riieč protiv čina tvoga.

CFEDEKIJA: A ja ti nikad nisam bio nepriiateli, znai to u taj čas! Ako te zatvorih. bilo ie zato da te spasem od tvojih protivnika. Svet mi ic bio tvoi život zbog tvoje smionosti. Ali sada nemoi da mi onako govoriš kaošto svietini govoriš, već govori iz tvoje duše kao pred Bogom. Možda si blizu kraiu svoga Života, a knjige vele da liudi uoči smrti istinite riječi zbore.

JEREMIJA: Nisam ia ništa bliže smrti, Cedekijo, no sam ti. Na istoi stranici crne kniige ubilieženo ie naše vrijeme.

CEDEFKIJA: Nisam ia tvoj neprijateli; neka bude daleko smrt od tebe?

JEREMIJA: Dvaput sam zborio tebi, Cedekiio, kralju Jisraela, ali moi govor kanda ie nanišanio tek tvoja leđa, a od svoje si volie činio obratno. A sada ti govorim u lice i pitam te što hoćeš od mene?

CEDFKIJA: Mnoge si stvari istinito prorekao, Jeremiio, a tvoi se glas sveudili iačao u mojoi duši. Tamni Nebukadnezar došao ije sa sieverta sa konianicima i kolima kako si ti to u snu vidio. Opsieda nam grad. Dosad uzaludu, ali mu vrijeme pomaže. Hoću da ti odam tainu. Kruha nam ponestaie u Jerusalimu. JEREMIJA: Znam to, gospodaru!

CEDFKIJA: Odakle znaš? Osim Nahuma, čuvara, niko ne zma Za broi vreća. Zašto veliš da to znaš ti koji si zatvoren bio u nečisti pod zemliom?

JEREMIJA: Kruh, koji mi davahu u iamu, bivao ie sve manji, iedva mi prekri dlan ruke. I čuiem ia noćno zavijanje pasa i struganje u kostima, ier im niko više ne dobacujie meke hrane. Tako saznah za nevolju.

CEDEKIJA (razdraženo): Psi to znaiu po ulicama, zatočeni u iasmama, a meni. kralju, rekoše to tek danas. Po ulicama ie istima, i dugo se onuda skita priie nošto kralievima dođe.

JEREMIJA: Kako će istina onamo da hita gdje taština vlada? Zar ie kralievi dobro dočekuiu? Oporo ie uho kraliev4, sklono samo medenim riiečima laskania. Oholi misle da se u vatru zahvatiti može, a da se čoviek ne opeče, da se mač uhvatiti može, a da se čoviek ne poreže. Ali ko mir narušava, i niemu će mir biti narušen, a ko vietar kroz svijet goni, požnieće oluiu u svojoi duši.

261