Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

u vrećama maike se torniaiu, noktima čupaiu krv ı meso sa lica: (die su mi sinci, edie mole kćeri? O), iao, 1ao, po blatnim cestama liešine leže diečaka, zadaviše sluge ih ropske. Zagušiše žene vlastitom kosom, a žene se s plodom života u tiielu ubiše zaiedno s onim ŽivOTtOm koji se iošte rodio nile. Liešine vaine već su i gavranskim latima crnim odvratne silno, siti su sasvim divlii šakali. CEDEKIJA: Umulni, umukn:, lažeš! JEREMIJA: Što mi pomaže sklonut se, sakriti, u pećinu Žžarku il duboko grmlic? Gone te vainog koniem i haikom, gone te otsvud vatrom i dimomi, oni te hvataju, oni te sapiniu! Izgone narod drski· goniči, sramote ženske. batinaju starce, kralievsku kćerku ko sluškiniu gone da ropkinia bude sluškinia svojih, : rob svoga roba postaie čoviek koji ie bio dobar i pošten. CEDEKIJA: Tako mi gnieva moga, umukni lažliivče! JEREMIJA (vaino): O, Jerusalime, dievice, dijete, prezreše sramotno pogani tebe, iao, što moram sve to da gledam! Zavidnici tvoji sad smiju se tebi, kese ti zube zlokobnim smiiehom: »Q, kako smo shrvali ponos i snagu, ponizili siai liepote tog grada! Žudno smo čekali da dođe tai dan, i on ie došao, i mi smo uspieli!« CEDEKIJA (dršćući od biiesa nasrće na ni stisnutih pesnica): Šuti, lažliivče, ne mogu da slušam! Lažeš, lažeš! TEREMIJA: O sveti Božiji grade, koliievko narod4, dragulju svijeta, ko će te slaviti, ko će te naći? Jerusalim posta priča vremen4, legenda, baika, narod4 sviju poslovica. O, ia vidim.-. CEDEKIJA: Ništa nećeš vidjeti, luđače! JEREMIJA: Vidim tvoi bol i tvoiu smrt, vidim... CEDEKIJA (divlie ga zgrabi i prodrma ga u silnom biiesu): Ništa nećeš vidieti, daću ti oči iskopati!

264