Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

pockolji sa strane s koiom smo vazda bili pripravni da seče bratimimo zbog vjere, rada i čovještva. To su kušnie. Ali uzalud napadajii, uzalud zapreke, uzalud šibania neluspicsima: čudno i neshvatliivo židovstvo uvijek nasmaže naivnu vicru, svakiput ncisporedivo iaču od napadaia. Viera židovskoga naroda ironizira zapreke. Ona se hvata uz svijest sigurne nadmoći s nima u koštac — pa il mlavi i ništi. Kad bismo ovdie poveli raspravlianie nadugo i naširoko O augustoVskim nemirima od prošle godine, o problemu sad pomalo zaboravliene Zidine naricania, O komisiji senilnoga sir Shawa, o Vvainmo. Suspendiranim certifikatima, o misiji sir Simpscna i još o mnogočemu s područia cionističke svjetske politike nainoviiih dana možda bismo tek ponovili ono što se na stotinu drugih miesta reklo. Zato nećemo da repetiramo. Ali iedno stoji: svi napadalii udarci koji bilo s koie strane u kojimudrago čas zastignu cionizam, tek su događaii koji

nastanu i nestanu — no CciOnizam ostaie. Pored »krize« svoje vaniske cionizam

ima »krizu« i u nutarnioi politici. Eszekutiva Weizmanna možda u tai čas ne uživa uobičajeno posvemašnie povierenie. To nisu krivi autoriteti, ier oni su ostali autoriteti. Krivo je vrijeme koje is s teškim svojim udarcima podosta razočaralo i momentano pomalo dezorijentiralo mase Žžidovstva. Da se odredi pravac vaniski politike cionizma u to vriieme obrata i da se bude mačistu o relaciji cionističkih frakcija, odnosno o f{iksiranim smiernicama rada iedne nove(?) Egzekutive, bilo ie potrebno sazvati svietski cionistički kongres. To ije i učinieno. Agencila Ita javila ie iz Londona da ie Egzekutiva Svjetske cionističke organizaciie odlučila sazvati kongres ioš u toku 1930 godine. Miesto i vrijeme kongresa imade da odredi siednica Akcionog komiteia koji će se sastati 24 augusta u Berlinu.

Muče nas teški i veliki problemi. Zaustavliaiu nas i sitne zapreke. Moramo da se suzdržavmo u hladnokrvnosti gdie bi bio opravdan pravedni gniev. Moramo da vierujiemo obećanjima. Ali sve zapreke i napadaji ne svraćaiu korito riieke cionizma s jiedne jedine kolotečine izgradnie naše domaie. A to ie bitno! O nama ovisi, mi ćemo htieti. I baika će postati istina.

Nas mogu zapreke, silovito kršenie obaveza i nasilno rušenie naše izgradnie samo đa čeliče.

Trpeći i suviše, vikli smo teškoćama.

Naša ie vjera već izviežbana, iskušana.

Jisrael uviiek pobieđuie.

Što razni haikomišeneri i Makdonaldi. šio razne redovne i vanredne komisije za Zidinu i druge stvari — sve ije to etemerno! Sve će to pasti u zaborav! A židovski ie narod viečanm. To ie, iedino to ie Tora. Sve ie drugo komentar.

OMLADINSKI PREGLED NAŠ PUT

Jezaja 6, 13: »lahc je preostao Još deseti dio, ıbah će sve bonovuo bih um šteno. Ali ıbah Raošto hrastu ili ierebinti pri rušenju ostaje cvijet — taho je sUuelo sJeme mjegov COIJet.«

<

Pisac ovih redaha bao Je na bojištu Juna 1917 u devetnaestoj (19) godim svoga života. laho u cvijetu mladosti, bio Je golem bo svome duhovnom Jormatu. Ti reci moći će bosojedočih haho bi se om bio razvio, da mu je sudbina dopustila dočehali vrijeme sazrelosti.

Za mlade ljude dva su životna pula: honvencionalmi ili stvaralačhi. Ko je slab, živi honvencionalno. „\XJegov Je ideal nehaj. Njegovo zvanje ima da mu pribavi luhsus ı »50cijalm. položaj. Jahvi su ljudi preslabi za vruće ideale. za njih nema Ppohretnosti ı borDbenosti; njihov Je život preslab za honflihte. Zato oni me znaju za borbe, me znaju za bobjede. Njihov humir Irbi bored sebe teh malene, slabe bogove, zato om. služe nemuzževnim idejama: slobodoumlju umjesto slobodi, humanitetu umjesto ćovještvu.

Tahvim butom ide većina mladih Židova. Tahvim butom oni propadaju.

4h mi smo mladi i jahi. Mi hoćemo da stvaramo, da se borimo. da gradimo, da budemo ljudi, mi nećemo da savijamo iju, mi nećemo da bopuštamo.

Nismo zadovoljni svojom okolinom. Neslobodna Je, huhavna, bolovična; ne malazimo u nJOJ zajednice, ona hoči naše snage. Oslobodimo se nje! Tude ne bomažu bolovične i četvriinshe reforme. tu znači: ılt učiniti 5 ue za spas, ıh se bohorih.

4 što da se čini?

Ima h sbpasonosan čin? Ima!

Židovshi narod ga donosi. On bovihuje:

Dođite h nama hoji ste jahti!

Dajte nam svoju usbpravnost, svoju snagu. svoju borbenost! 4 mi ćemo vam dat: spas, zajednicu, život u jakosti istini, slobodi. Shjedite zov! Učinićemo čin, u zemlji otaca gradićemo novu zajednicu koja će bit maša, bo našem biću. bo našim oblicima. Mi hoćemo da spoznamo veličinu svoga rada. On će nas učinitt radosmima ı slobodnima.

Hermann Graf

260