Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

gika ie to današniega liudstva uopće. Bezdušnost današnieca svijeta nailazi ma SVOi odraz i u bivaniu čitavoga čoviečanstva. S iedne se strane propovijeda mir među sVima liudima, propovileda ideie bratstva Čitavoga sviježa, a s druge strane se ne daie mnogzom narodu pravo Ha Život. to više, ubiia ga se i goni. Kriva odgoja iz temelja. Već u mladim danima, u nairaniioi diečioij dobi, kvari se duša toga mladog stvora koji bi mogao da postane čoviek. A kasnije ga se sistematski ugušuie. I kada iedan nastoii, da se izvine iz toga truleža, da se izmxkne iz ove konvencionalne stege, onda ga zovu ili »fantast« ili »fanatik« ili »idiot.«. Za nas ie interesantno da odmah na Dočetku pisac stavlia moto knjizi iz Talmudđa. Iz ove knjige vadi divne rileći o istini i pravičnosti. Ova istinitost i pravičnost neće biti tako dugo na sviietu dok na niemu ne budu stupali iiudi, liudi, koji nisu satavlieni tek mašinelno nego u prvom redu duhovno. Ovu knjigu treba da pročita svaki omladinac da znade kojim putem treba da ide. Život ili životarenie, viečna mladost ili sivi sumrak. To ie problem vlastita života. »Der Schiiler GerpDer hat absolviert« poviiest ic iednogza nepoznatog mladića i memento sVima, da potraže opet čovieka na ovome sViicetu, da vide u svome bližniemu ne samo iedan mehanički organizam nego i biće s dušom. Memento svima onima koii se nazivaju odgzajateljiima omladine. odgaiatelimma mladeži dok u stvari odgaijaiu prazne liude čiji ie Život prazan i plitak, bez smisla za pravu lispotu, život životarenja bez zanosa i snage.

Branko Grossmanti, Zagreb

ŽIDOV O RUSKOJ REVOLUCIJI

1. Steinberg: »Als ich Volkskommissar wWar«.

Episoden aus der russischen Oktoberreyo-

lution. Mit 20 Abbildungen. R. Piper und Co.

Verlag, Miinchen, 1929. Cijena (u tvrđom uvezu) 9 Mk. -

I Steinberg ie pripadao stranci sociialnih revolucionara kola mic bila vezama marksističkim naziraniem, a oslaniala se ma seliaštvo, a ne ma gradski proletariiat. Kad ie buknula oktobarska mrevoluciia koju Su proveli boliševici, socilalni revolucionaTi nisu imali određenog stava. Liievo ie krilo u decembru 1917 ušlo u vladu u vijeće DuUčkih komesara. Steinbergz ie Dostao pučki komesar za pravdu. 1! sredini marta 1918 izašla ie niegov:i stranka iz vlade.

U svojoi knjizi opisuie Steinberg meke veoma zanimljive epizode iz ruske revolucile. On potpuno odobrava Socijlalnu revcGluciju, ali ne može da odobri boliševičke metode klasne diktature i terora, te ie kon zekventan protivnik lenimizma. Knjga ie

2)

<=

68

puna dragocienog materijala, te jie značajna upravo time, što u nioi izvrstan poznavalac ruskih prilika, koii ie i sam učestvovao u rađanju Nove Musije i koji priželikujie Ćist sovicetski sistem, ali bez boliševičkogza tercra, crta poiedine događaje i lica.

Samo se po sebi razumiie da pisac sVOjom knjigom želi pokazati da ie ruska revoOluciia bila i potrebna i korisna. ali da nien plod može biti vriledan samo cnda, ako Musila nade izlaz iz sadašniegz ćorsokaka na put koji propoviieda stranka socijalnih revclucionara (SSR).

_ Za mas ie knjiga zanimliiva i zbog toza, što u nioji pišc Židov koji usput, ali otvore no i prirodno, govori o Židovstvu.

Milan Weiss, Zagreb

UMJETNIČKI PREGLED

UZ MOJSIJU LESSER URYJA (Umietnički prilog)

Ličnost Moisiie izaziva svoiom neodolivo snažnom impresivnošću da bude umietnički fiksirana. | umicetnika pera, i umietnika kista, i umi=tnika malia. Niegcva uspomena ZovVoTi O ŽIvotu jednoga poliboga sa svim ČOviečiim strastima. 1 upravo fai momenat privlači. Moisije zakonodavac i bogoborac, div i vođa, obara se u slijepom gnievu, gnievu čoviečiem (ili bolie: natčoviečiem, ali ipak liudskoza podriietla) na liude, i to! Boga radi. Tai spoi božiega i čovječiega zamamljuje, privlači, očarava. Zato ie Mojisiie milienik umietnike. Uz nebrojiene druge radili su ga Flandrim, Rauch, Ghiberti, Botticelli, Rembrandt Murillo, Michelangelo, Rafael, Kaulbach, Direr.

Crtež Lesscr Uryia »Moisiie rezbiia ploče zakonske« pripada među naibolie prikaze Moisijie. Moisile se gnievno uzdigao nad ukočenu i tupu grešnu masu puka, u Vatresoi srdžbi silevaju iz niegovih ožiiu striiele mržnie na ovu ropsku generaciu koja je smiela da čuje Riieč sa Sinaia, ali niie smicela da uđe u Obećanu Zemliu, na generacii nrrelaza koia mora da poumira 1 pustinji, ier ie malodušna. Na ovai kukavii porod koji sc poklonio zlatnom feletu baca i razbija Moisiie prve i naisvetiie ploče Božjih zapovijedi, ploče koje ie ispisao sam Bog. — Taj ie crtež dostojan Lesser Uryja, poznatog i priznatoz prvaka modernog Žžidovskog slikarstva .