Higijena sela : sa 200 slika, planova i nacrta

154

често штетне ствари, оно, што је сам боље могас да произведе.

Услед таквог начина исхране становници на селу немају оне отпорности, свежине и пуноће, коју би требали да имају, да је храна била добра. Отуда су на селу честа оболења од катара органа За варење а нарочито код мале деце. А то је оправдано, „јер снага на уста улази“. Добра храна ствара здравље, чини тело отпорним и издржљивим за сваку болест. -

Становници на селу не треба ништа да купе за своју исхрану. Они сами могу да произведу све што им је потребно; шта више, да другоме продаду. Сву биљну храну треба сами да производе а храну од животиња нека сами спреме. Све је у њиховим рукама. Све зависи од њих.

Пи кад је тако, онда зашто да се он не храни онако, како то захтева његово здравље2!

То је лако извести. Треба знати вредност хране, пошребе шела и правилно ју распоредитт, па је успех постигнут.

На селу је главна храна хлеб. Хлеб се једе много, јер се од остале хране мало узима. И мала деца па и одојчад једу доста хлеба.

Хлеб је добра храна али не може да послужи као искључива храна.

Са обзиром не хранљивост и сварљивост најбољи је пшенични хлеб (бели па црни), смесница (мешавина пшенице и јечма), кукурузни хлеб (проја), јечмен, овсен, од кромпира и елде.

Хлеб се справља као кисело шесто па и од кукурузног брашна. Некисео хлеб (погача, проја ладњача) је много слабија храна, јер се тешко вари.

Хлеб се пече у хлебној пећи или штедничару а не у црепуљи и пепелу, јер се тако не може добро испећи.

Хлеб од буђавог брашна је нездрав. Хлеб од